Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

851

РИМСКО И АНГЛОСАКСОНСКО СХВАТАЊЕ СВОЈИНЕ

proper ty. МеВутим, у англосаксонском праву самосталност закупца je нетто већа, сем тога, он je заштићен и против трећих лица (у овом погледу постоји сличност са закупом непокретности у швајцарском праву). Закупай мора имати потпуно Слободан приступ добру и док год траје његово право, власник не сме вршити своја права изузев убирања закупнине. Тако je у једном случају амерички суд сматрао да нема закупа, већ да постоји само licence (дозвола, допуштење) зато што je дат на коришћење део луке, али je закуподавац задржао неке облике контроле ( 12 ). С обзиром на дужину трајања, постоји више врста својинског закупа: Закуп из године у годину. Овај закуп се продужава из године у годину, догод се, у законом предвиВеном року, не откаже. Настаје када се уговори „лицу А из године у годину (from year to уеаг)”. Ако je уговорен закуп земљишта на одређено време (for a fixed term), па се прећутнс продужи (relocatio tacita), настаје закуп из године у годину. Плаћање закупнине може бити у краћим интервалима (нпр. 104 фунти годишње, плативо сваке недеље). Закуп „на вољу” (tenancy at will) 'настаје када однос може бити окончан изјавом.било закупца било закуподавца. Овакав закуп npecTajé и смрћу било једне било друге стране. Закуп „на трпљење” ( tenancy at sufference) постоји ако je неко почео да користи туВе добро а власник није нити одборио нити забранио. Корисник не дугује закупнину, али може бити тужен за накнаду. Престаје чим власник изрази такву жел>у. Ако неко држи землу „из године у годину” или на неки други период (осим закупа „из седмице у седмицу”), па на писмени захтев закуподавца не напусти земљу, дужан je да плати двоструку закупнину. 8. Будући интерес. - На земљи може постојати више права у корист неколико титулара. Поред тога, могуће je да се више лица сукцесивно смењују у уживању непокретности. БудуВи интерес постоји када неко • треба да добије извесно право у неко будуВе време, нпр. лице Б добија /ее simple после смрти лица А. Постоје две врсте будуВих интереса: vested ч (обезбеВен, одре Вен) и contingent (неодреВен, услован). Пример који смо навели представља vested interest. МеВутим, ако je неизвесно било ко Ве бити титулар, да ли Ве уопште бити, онда je то contingent interest. Нпр.; даје се заједнички лицу А и Б, а остатак добија преживели. Или: лицу А под условом да се ожени са Б. Или: Лицу А ако се врати у Енглеску. Практична разлика измеВу одреВених и неодреВених интереса јесте у томе што се будуВим одреВеним интересом може одмах располагати, док то вије случај са будуВим неодреВеним интересом. Тако, ако неко simple Хаупо_драно)' после доживотног уживања другог лица, он може своје право продати, заложити, поклонити, иако још није постало ефективно. „ПовраВај” и „остатак” (reversion, remainđef)t\ Ако титулар једног права установи у корист другог лица право мањег обима, односно краћег

(12) Судски прецедент Wells v. Kingston-upon-Hull Corporation из 1875 (L. R. 10 С. P. 402).