Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

853

РИМСКО И АНГЛОСАКСОНСКО СХВАТАЊЕ СВОЈИНЕ

лутна својина (fee simple absolute), затим својина на одређени рок (a tem -г of years absolute) и облици закупа. Уведене су и неке" терминолойке'новйне ко je су, можда, последица утица jà римског права, као што je основна подела својинских права према земљи на estâtes (уживање „свог” пра ва) и на interest and charges (интереси и терети), што одговара римском. jura in re aliéna (стварна права на туђим стварима). Укинути су: доживотно уживање (life estate), затим fee taü (својина ко ja се мора оставити од ређеним пбтомцпма)Гзакуп „на волу” (at will) или „на трпљење” (dt siïffé renée). Иако постоје неки облици реалних терета, својина je практично-постаян пуна власт на ствари, тако да се од апсолутне „личне својине”, земљишна својина једино разликује по неуништивости свог предмета ( 15 ). Аок ce у овом погледу запажа тенденција проширења права како у погледу садржине, тако и у погледу трајања и располагања, у једном другом домену запажа се супротна појава. Све je већи број прописа којима. се ограничавају овлашћења сопственика. То су административне мере које се односе на повећање пореских терета, планирање (урбанизам), контролу земле за обраВивање и на заштиту закупаца. Немајући могућности да се на њима задржимо (уосталом, оне нису непознате и у другим прави ма), примера ради наводимо само неке од њих. Према прописима о планирању, не само што je власник земле ду жан да се држи урбанистичког плана већ je за граВевинску дозволу дужан. да плати знатан износ. Логика овог прописа јесте: једно јутро земле за обра Бивање кошта 50 фунти, док плац исте величине вреди 1.000 фунти. А а би добио дозволу, власник мора да плати разлику од 950 фунти. Сматра се: да не могу приватна лица шпекулисати са повећаном вредношћу земли шта због општег прогреса и урбанизације. Као карактеристична за новије тенденције можемо узети и овлашћења према рудном благу. Y феудалној Европи владари су успели да право на рудно богатство задрже за себе. Међутим, у Енглеској дуго су племићи помоћу парламента и иначе ограничавали власт крала. Тако се ниједан порез није могао увести без одобрена парламента. Повремено je крал долазио у такву оскудицу да je слао свог ризничара да молака трговце на пијаци за нешто ыовца на зајам ( 16 ). Због оваквог односа снага лордови су задржали за себе право коришћења рудног богатства и шума. Ипак, у стварности, односи су били доста сложени поводом овог права. Тако je код неких облика држања без дозволе држаоца улазак лорда ради узимања руда и шума (на ко ja. има право) представлао прекршај (trespass) , што je упућивало на нагодбе. ТакоВе се сматрало да уступање на доживотно уживагье (life estate) обу хвата и право коришћења рудног богатства, ако друга није уговорено. Ипак, у новије време, титулар пуног права својине f fee simple) има право-' на све што je „изнад, на и у земли”, али уз важне изузетке. Још раније, двор je имао право на експлоатацију налазишта злата и сребра, а од 1934.. и нафте. Од 1938. г. рудиници угла дају се на коришћење посебној коми сији (Coal Comission), с тим што je она дужна да плати накнаду.

(15) Challis, Law of Real Property, 111 изд., 1911, стр. 218.

(16) Станојевнћ, Зајам и камата, Београд, 1966, стр. 182.