Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

иа једном месту, идентичан ( 31 ) појму вишка вредности, уз узгредну напомену да насупрот економском витку има тендендију пада. Урачунавање рекламних трошкова и државних расхода почина на појму економског вишка као разлике измейу нето друштвеног производи и реалних најамнина, jep се они делом финансирају преваљивањем трошкова на потрошаче и индиректним порезима и инфлационом новчаном политиком. Трошкови продирања продајне активности у производни процес имају за свој основ обрачун друштвено потребних трошкова према начелима једне рационалне економије. МеВутим, они највећим делом у стварној економији представљају реалне трошкове. Статистичка обрада je поштовала и појам потенцијалног вишка, пошто су урачунати целокупни државни расходи, jep они ништа не одузимају економском вишку него управо омогућавају да се произведе потенцијални економски вишак који се иначе не би произвео. По Филипсу je требало укључити и изгубљену производњу због незапослености, али истина, то није могао да учини само због неодрейености процене, Укључивање расхода везаних за финансије, осигурање, промет некретнина и трошкове правних услуга je респектовало вишак као разлику између укупних прихода и трошкова. Одвојено од ове анализе се јављају нека посебна шпања, као на пример, коректност процеые сувшине амортизације (у шта Мандел сумња) или расипања у производном процесу. ТакоВе и појава вишеструког урачунавања, која почива на недостатку у теоријској анализи ( 32 ). МеВутим, то све још не зыачн да се оповргава тежгьа пораста вишка или укупних профита. Но то je друго питање. На овохМ месту да напоменемо још и то да су Баран и Свизи засновали своју теорију о вишку на моделу моиопола као типичне пронзводие јединице савремене капитали стичке економије, док се при статистичком обрачуну узима у обзир и „доходак од власништва индивидуалних предузећа”, који чини око 20 процената укупног дохотка од власништва. 5. Вишак капитала и вишак производи. До сада смо разматрали различита схватања економског вишка, терминолошке и аналитичке природе, а посебно ставове Барана и Свизија. Да би се путем категорије вишка анализирало функционисање економије хмонополног капитализма, неопходно je у том поливалентном појму тако одредити његове делове да у меВусобном односу представљају један јединствен лшгеарни низ, који ће почивати на шнрем теоријском сагледавању основних односа система. Дистанцирајући се од теорије радне вредности и уводећи у анализу категорију потенцијалног вишка, теоријску новlшу, која се не да заобићи, такав задаток на основама поставки Барана и Свизија тешко je извршити. А управо један од важних резултата концепције економског вишка, уопште, био je покушај да се наВе теоријски одговор за стање савременог капитализма фантастично раснпање средстава приликом алокације производних фак-

(31) Р, Daran, Р. Sweezy, нав. дело, стр. 22.

(32) Е. Мандел je дао пршмер за рекламне трошкове: прво се рачунају као вишак вредности у смислу профита капиталиста, затим као рекламнп трошкови, тј. део профита који се издаје за продајну активност и коначно као додајни капиталистички профит, одн. део рекламних трошкова који се убира пребацивањем на терет најалшина, в. Е. Mandel, Monopolkapital, Thesen, стр. 90.