Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ ПОЈАМ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ УЏБЕНИКА Дискусија на Правном факултету у Београду

Комисија за реформу Факултетског већа Правног факултета у Београду у току зимског семестра 1972/73. године расправљала je у неколико наврата о томе како треба да изгледа један универзитетски уцбеник који би одговарао захтевима модерне школе. Затим je организован заједнички састанак Комисије за реформу и Секције Удружења универзитетских наставника Правног факултета 10. I 1973. на коме je узело учешћа око двадесет наставника и сарадника овог факултета. Увод у дискусију на овом састанку представл>ао je реферат (др П. Шујелић) у коме су изложени дотадашњи резултати рада Комисије за реформу. У уводном реферату je наглашено, најпре, да je реч тек о почетку разговора ове врсте и да стога сва питања нису обухваћена. Нарочито je напоменуто да питање идејности уџбеника (једно од иајзначајнијих) овом приликом није обухваВено из следећа два разлога: прво, по свои значају оно захтева посебну пажњу те не треба да буде посматрано као једно од „узгредних” питања, и друго, једнострано би било говорити само о идејности уџбеника, већ о идејности у настави уопште. Затим je истакнуто у реферату да се удбеници на Правном факултету у Београду Iвеома разликују по обиму захвата материје, по свом садржинском приступу, по методолошком приступу. Има се утисак, речено je, да су неки упбеници предимензионирани, док су други доста сажети. Пако се, сигурно, не може рећи колико страница један уцбеник треба да садржи, поставлено je питанье треба ли, итак, некакве међусобне пропорције у овом погледу да постоје? МеВутим, питанье много значајније од обима уџбеника тиче се начина обраде материје и метода излагања. Ту се могу уочити најмање три основна концепта. 1. Излажу се елементи правних института који чине одре Вену грану права помоћу позитивноправних решења, опште (или претежно) прихваћених схватања науке и правне праксе. Предмет je искључиво домаВе позитивно право. (Указивање на друга решења или контроверзност појединих схватања чини се без дубљег улажења или анализе). 2. Правни институти који чине систем права одреБене гране излажу се посматрани из различитих углова; историјског, упоредыоправног, социолошког, теоријског, итд. При томе, решења позитивног права имају најзначајније место, али je институт осветлен елементима трајније вредности тако да уцбеник не бива превазиВен („застарео”) сваком техничко-правном новином коју доноси измена прописа. 3. Y уцбенику се излажу и схватања аутора која су резултат његовог научыоистраживачког рада, којима он може вршити одреВени утицај на стварање или примену права или на даљи развој научне мисли у тој области. Y овом случају уцбеник понајвише носи „личну боју” аутора, јер представла и његово научно дело. ПолазеВи од ове анализе у реферату се заклучује да je од првенствепог утицаја на прихватање једно од изложеиих концепата питање намене уцбеника, то јест сврхе ко ja се жели њиме на постигне, или, још бол>е, круга лица којима je намењен: онима који уче право, онима који примешу] у право или стварају право, или, поред поменутих и ширем кругу лица.