Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

69

ПОЛОЖАТ СТАРИХ ЛУДИ Y ПОРОДИЦИ

помоћ у новцу или у поклонима (или y оба вида паралелно); помоћ y вршењу услуга (чување деце, куповина, чишћење и уреВење стана и др.). Према правцима она може бити: једносмерна и двосмерна. Једносмерна je када се креће од деце према родителима или од родители према деди. Уместо родители, а често и паралелно са њима, учествују и унуци, или и други сродници, било као даваоци, било као примаоци помоћи. Двосмерна давања или услуге су када се крећу у оба правда. УпореВиванье односа у пет наведеннх земал>а о томе колико родителей помажу своју деду (и унуке), а колико од њих примају помоћ, указује на постојање извесне узајамности у давањима и примањима. Тешко je са сигурношћу утврдити тачну корелацију о њиховом меВусобном односу, али je постојање бар релативног еквивалента очигледно. Истина, М. Живковић не дели ово мишљење. Он сматра да не постоји равнотежа измеВу оног што су деца прнмала од родители и онога што им у старости пружају. Амерички социолози су у томе подељени. Већика сматра да je била заблуда да ce помоћ креће само у једном смеру: деда родителей. У сваком случају кретање je двосмерно и помоћ родитеља деди чак премашује помоћ која се креће у супротном смеру. Друга сматрају (на пример, Олдос и Хил (Aldos i Hill) да су родители ипак вейи примаоци помоћи него даваоци. О томе Йе нешто више бити речи у каснијем излаганьу. г) Квалитативны интензитет (дубина) веза измеВу родитела и деде представља врло значајно обележје и треба да одговори на питанье о степену емоционалне везаности и солидарности. То су квалитативна обележја генерацијских односа и она се мере гаме што се испитују; врсте односа и веза измеВу чланова проширеие породице; породични вредноски систем; степей породичне солидарности С 25 ). Ради прецизнијег утврБивања дубине ових веза, оне се упореБују најчепхће измећу родитеља и деце, измеВу осталих крвних сродника и шмеБу пријатеља. Према неким истраживањима редослед je следећи: родителей, пријатељи, крени сродници. Многи социолози истичу (на пример Шор (Schon - ) да родители имају много вейу потребу за афекцијом и потребу да се поносе својом дедом, него што очекују помой од њих ( 2в ) У сваком случају, емотивна садржина сродшгчких односа je знатно дубла и снажнија него што се то раније мислило. Она je, истина, условлена делимично класном припадношйу, економским положајем сродника, близином становања, културним моделима, разликама у полу и степену сродства, итд. али сложена мрежа сродничких интеракција je очигледно још увек снажан чинилац друштвених релација појединаца и значајан ослонац у случајевима економских или емоциоиалних криза.

(25) L. Е. Troll, исто, стр. 267—268.

(2«) A. Schorr, Filial Responsibility in the Modem American Family, Washington, D. C. Social Security Administration, Department of Health, Education and Welfare, 1960.