Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

IV. Знача j полне припадности у трансмисщи породичног континуитета Положа] мушкарца и жене у старости није исти. Нису исте ни породичне везе родитела са њиховом децом и са осталим сродшщима. Највећн број истраживања показу]е да je жена много више него мушкарац преносилац породичног континуитета и кохезивни фактор сродничких односа. Сем тога, знатно су дубле везе по жеыско] линији (мајка и Йерка, сестра и сестра, итд.), него што ]е то случа] са мушкарцима. Међутим, жене има]у и ту судбину да на крају најчешће остану потпуно саме. Неколико података из најпознатијих истраживања показаће знача] полне припадности у генерацијским и уопште сродничким односима. Једно дубинско истраживаьье на 20 „обичних" породила у Лондону, дало je занимливе резултате. Истраживање je показало да je степей сегрегације у брачним улогама у непосредној вези са степеном односа породице према спољнем свету, са мрежом веза изван породице. Наиме, породице у којима je висок степей сегрегације у улогама муж жена, постоји висок степей повезаности са мрежом друштвених односа изван породице: сродвицима, пријатељима, суседима. Породице у којима су улоге муж - жена релативно заједничке (у обављању породичних задатака), мрежа односа са сполним светом je дифузна, расута: одржавају се односи само са неким сродшпцша, суседима, пријатељима. Између ова два екстрема постоји низ прелазннх облика у зависности од степена сегрегације у односима муж жена. Ова сегрегација изазива и драстнчну поделу у контактима мужа и жене, са мушким и женским сродницима. Важи правило: „Мужеви имају пријателе, жене сроднике” и „жене немају пријателице, оне имају маму”. Y овом моделу драстичне сегрегације у улогама муж жена, везе женине са њеном мајком врло су присне. Оне се посећују готово сваког дана. Перка води и децу са собом. Она, њене сестре, њена мајка, мајчине сестре и мајчина мајка (када je још у животу) представљају значајну трупу, помажући ce међусобно y кућним пословима, y чувању деце и у пружању материјалне помоћи у случају кризе. Y мрежи ових сродничких односа постоји нуклеус који сачињавају: баба, ћерке и ћеркине ћерке. Овај нуклеус би се чак могао назвати „организована група”. Y овом моделу очекује се од припадника ове трупе она помой ко ja се у другом екстремном моделу (улоге муж жена заједничке), очекује од мужа. Y овом другом случају, није иста дубина односа ћерка-мајка-баба. Ипак, и овде су жене активније у одржавању сродничких односа него мушкарци. Овде има више и сукоба између родитела и деце. Ако до тога дође, већа je солидарност са брачннм другом него са родителем. Много су слабији контакта и са осталим сродницима. Сродници не жггве у близини, вей су расути по цело] земли, за разлику од претходног модела. Приснији односи се одржавају само са родителима, нарочито поводом роВења детета, када се „проширена” породица окупла. Међутим, рођење детета представла и почетак слабљења емоционалних веза са родителима, мада се контакта могу увећавати због деце. Зато постоје и практичии разлози: родители су пожелни да чине услуге унуцима ( эт ).

(27) Elisabeth Bott, ~А Study of OrcUnary Families«, у юьнзи Studies' of the Family, volume 1, 1956, Tübingen, pp. 29—65.