Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

71

ПОЛОЖАЈ СТАРИХ ЛУДИ Y ПОРОДИЦИ

И многа друга истраживања указују на значај „женског клана” у међугенерацијским односима. Истраживање у Канзас Сити ј у потврдило je да су везе измеВу жена чвршће; везе између сестара су дубле чак и од односа брачних друтова у средњој класи средње генерације ( ет ). Адамс je у студији о сродству доказао да су односи мајке и ћерке приснији, него мајке и сина. Веза Верке са оцем заснива се више на вредносним ставовима и очевом професионалном статусу. Односи са мајком заснивају ce на личном статусу, али разлика у статусу не утиче на личне ставове. Много je веВа повезаност жена и са осталим сродницима ( 29 ). А° сличних заклучака дошао je и Р. Хил: Верке више посе Вују родителе, али синови живе у тешњгш везама са старијима. Трансмисија по лннији пола врши се на следеВи начин: мушкарци наслеБују стручну и професионалну оријентацију; жене следе верски континуитет и стечена понашања ( 30 ). Одржавање веБих интеракција по женској линији потврВује и Розенбергова студија о радницима од 49 до 79 година ( 31 ). Са становишта економских односа. Сасман je утврдио да синови више примају новчану помоВ, а Верке више услуге ( 33 ). Истраживања су дале показала да много више остарелих мушкараца живи у породици, него остарелих жена. Као разлози наводе се: жене живе дуже, реВе се преудају (има више неудатах старих жена), генерацијска трансмисија по мушкој лози зиачајнија je од хрансмисије по женској лози, мушкарци више теже да живе са сродницима, итд. Сем тога, када остану удовци, мушкарци много чешВе ступају у други брак. То потврђује и студија Мек Кејна (Me Kain-a) о браку (1969): удовци су се оженили после нешто мање од три године, удовиде се удале после више од 7 година (анкета je обухватала старије луде који су у другом браку; младожење старије од 65, невесте од 60 година). Према овом истраживању 74% брачних парова су задоволни, само 6% нису задоволни. Разлог je што многи познају једни друге дуже времена, тако да одају утисак као да су стари брачни другови (^). Међутим, све старе жене немају среВу да се поново удају, као уосталом ни сви стари мушкарци. Ипак, проценат усамлених старих жена je много веВи: у САД као удовице које нимају честе контакте са својом децом, немају живесроднике, нису ничим запослене, па чак и када имају извесне контакте у току неделе са суседима или у клубовима, то не умањује њихову дру-

(28) Kansas City studies (Cummings and al.), од 1960. до 1969. обухватила je укупно 751 домаћинство „старих” од 40 до преко 90 година, у оквиру више студија у којима je учествовало неколико истраживача.

(29) В. Adams, Kinship in an Urban Sctting, Markham Publisliing Co., 1968. Поред тога, Адамс je од 1964. до 1968. објавио неколико расправа о сродству у разним часописима. Нарочито je за ово питање значајан ньегов рад: „The middle dass adult and bis widowed or stillmarried mother«, Social Problems', 1968, pp. 50—59,

(30) J. Aidons, and R. Hill, „Social cohésion, lineage type and intergenerational transmission”, Social Forces, No 43, 1965. pp. 471—482.

(31) G. Rosenberg, „The Worker Grouws Old«, San Francisko, Jossey Bass Inc., 1970.

(32) M. Sussman and L. Burchinal, „Parental aid to married children: Implication for family functioning”, Marriage and the Family Lrvdng, No 24, 1962. pp. 320—332.

(33) W. C. Mc Kain, „Retirement Marriages, Agriculture Experiment Station Monograph 3, University o£ Connecticut, 1969.