Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

99

РА3OРУЖАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ

рење мора да настане много раније, у пронесу разоружавања, како би се он могао одвијати и довести до краја. Поред већ поменуте околности о неједнаком наоружању у појединим одсецима времена и стадијима разоружања, неповерење узима и много прозаичније облике страха од преваре, од тајног задржавања оружја и наоружавања. Y ту сврху предвиbajy се и предлажу сложени системи надзора, којима се, опет, још у току акутног неповерења тражи од страна што се разоружавају да пристану на присуство и могућу обавештајну делатност потенцијалног непријатеља ( 13 ). Уговор о забрани проба нуклеарног оружја у атмосфери, космосу и под водом од 5. августа 1963. године показује да државе пристају на такав надзор само тада и тамо кадага и где и онако не могу избећи ( м ), Питање безбедности стога не може бити коначно решено самим разоружањем, те сваки план о гьему мора да прати, и најчешће прати, визија о изгледу разоружаног света. Разлог који смо поменули могућности да се безбедност угрози и без наоружања придружује се овде join и околност да известан апарат за насиље мора да преживи ради обезбеђивања јавне безбедности у разоружаним друштвима. Пред ставе о разоружаном свету можемо, по угледу на Кнора (Кпогга) ( 15 ), поделити на меВународне (меВудржавне) и наднацноналне (наддржавне), с обзиром на то да ли се предвиВа опстанак суверених држава, које задржавају пуну контролу над применом насиъа оним средствима која су им преостала ( 16 ), или се иде на њнхово превазилажење стварањем светских установа које ће играти полицијску улогу ( 17 ). И успешно разоружање се, према томе, завршава стварањем система колективне безбедности или светске владе, сада под повољгшјим условима. Нешто ближе остварењу изгледају оне мере разоружања ко je се не тичу стратегијске националне безбедности него су надахнуте заједничким осећањем да je само постојање извесних оружја и супстанци опасно по меВународну безбедност у правом смислу, по ошпта добра читавог човечанства. Постоји покушај да се такве мере, за разлику од разоружања, назову делимичним разоружањем или контролом наоружања, али ова последња ознака подразумева и мере на које у овом тренутку не мислимо, као што су нпр. одржавање квантитета и квалитета наоружања појединих парова држава или савеза на изједначеном нивоу или, штавише, мере у будућности које треба да спрече поновно наоружавање ( 18 ).

(13) Вид. Les Nations Unies et le désarmament, стр. 95 и дал>е.

(и) Сл. лист СФРЈ 11/63.

(is) К. Knorr, »Supranational versus International Models for General and Complete Disarmament«, у: ,R- Falk R. Barnett, Security in Disarmament, Princeton 1965, стр. 384. и даље.

(16) Вид. главу X совјетског нацрта (нал. 6), стр. 413. и даље.

(i') Вид. imp. G. Clark L. Sohn, World Peace Through World Law, Cambridge, Mass., 1964, стр. 468 и даље, као и оштру критику у В. М. Чхиквадзе, пав. дело, стр. 231 и дал>е.

(18) Вид. Е. Fomdran, Abrüstung und Rüstungskontrolle, у: К. D. Bracher E. Fraenkel (ur.), Internationale Beziehungen, Frankfurt a/M 1969, стр. 14 и дал>е; M. Kumar, Theoretical Aspects of International Politics, Agra 1972, стр. 373; R. Falk S. Mandlovitz, The Strategy oj World Order, Voi. 4, New York 1966, стр. 4 и дал»е.