Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

РА3OРУЖАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ

самом разоружању. Ако нема поверења, разоружање почине да бива покушај да се поверење замени низом сложених правила и поступака све дотле док се сасвим не замаглн чшьеница да и та правила морају да почивају на вери да ће битц поштована. Ако поверена има, разоружане je, ако не једноставан, а оно решив технички проблем. Све док се поверехье не стекне, скоро сваки званичыи предлог за потпуно разоружане крије у себи желгу да га друга страна не прихвати, а она то обично може лако да учини позивајући се на оне детаље који су унети у план зато да би предлагачу у току целог процеса давали онолику премоћ која му je потребна за заштиту своје нацноналне безбедности. Главна нада народа који не могу да учествују у трци у наоружавању јесте у томе да својим понашанем покажу да се никакво оружје не исплати ако постоји решеност да се бране основне вредности друштва и да тако, афирмахџтјом моралног, најтеже мерљивог чхшиоца моћи, ирационалност сваког прекомерног наоружавана разголите до краја. Разоружане je важан чинилац у јачању стратегијске нацноналне безбедности чланица међународне заједвице, па и међународне безбедности схваћене у смислу збира стратегијсхсих националних безбедности. Оно, чак и непоттгуно изведено, смањује изгледе на избијане међународних сукоба, искључујући што није за потцениване велик број ирационалних и случајшхх повода за катастрофалне оружане сукобе. Међутим, када се имају у виду национална безбедност у пуном обиму и права универзална међународна безбедност, разоружане je лакше сагледатн у правим оквирима и одредити му одговарајуће место. Оно није самостално средство и апсолутшх лек већ je неопходан предуслов неког другог, ошптијег, свеобухватнијег система мера за оствариване међународне безбедности, који треба да испутьава две функције хшје и само разоружане појмовно тражи: да разоружану да прави цил> и да створи систем трајне разоружаности, стане у којем нема разлога и подстрека за поновно наоружаване. Jep, у појам разоружана не улазе само предмети који се могу уништити него и знана и могућности да се они произведу, знана и могу ћности који се не могу заборавити ни поништити.

Ар

Војин Димитријевић

РЕЗЮМЕ Безопасность и разоружение Вооружение никогда не было абсолютным и завысило от того, как его расценивали другие государства. Ввиду этого процесс вооружения никогда не был ни единственным ни независимым. В результате большинство государств оказывалось всегда частично разоруженными и свою безопасность строило на отношениях доверия к ним, а не на силе оружия. В этом кроется один из аргументов для едиыственого разоружения, однако не являющийся достаточным, т. к. он не говорит каким образом приобритается доверие к разоружившемуся государству. Разоружив является главным образом двухсторонним или многосторонним процессом, предпринятым из убеждения, что оружие не гарантирует национальнухо