Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

107

МЕБУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

да и дубље промене могу бити изазване уставним, легалним путем. Под овом групом промена подразумевају се и уставна промена назива једне државе. Ни такве промене не доводе у сумњу континуитет једне државе. Прелазни период који условљава гштање да ли постоји континуитет у правима и обавезама, може бити временски краћи или дужи. Може се изразити у краткотрајним, чак у једнодневшш променама, па у временски дужим, више месеци, односио више година. Утврђују се датуми настанка и престанка преломног догађаја а анализом прелазног периода долази се до одговора у којој мери постоји правка веза са раније постојећим правним односима дате државе између ова два датума. б)__Идентитет и континуитет држава. — Да би се поставило питање меВународноправног континуитета неке државе, захтева се да се ради о једној истоветној држави, ко ja je подложна променама које доводе у сумњу њен идентитет и континуитет. Поставлю се питање када имамо идентитет државе? Да ли се између појмова идентитета и континуитета држава може ставити знак једнакости, и у случају негативног одговора, каква je веза између појмова идентитета и континуитета једне државе? погледу објашњења и утврђивања појма идентитета једне државе постоје различита мишљења. Писци у зима ј у као најважније елементе било становништво, било територију, било правки поредак, или све елементе заједно. Питање идентитета, уопште, једно je од оних ко je je увек заокупл>ало пажњу метафизичара свих времена, па и правника нашег доба. Питање, пак, идентитета државе чини један од деликатннх проблема правке науке. Не улазећи у суштину државе и њеног у основи класног порекла, и с тим у вези настанка јавне власти и права уопште, задовол>ићемо се овде спољннм обележјима за постојање једне државе која je дала класична доктрина међународног права. То су народ тј. становништво, одређена територија и суверена власт. Ова спољна обележја су „од значаја и интереса у животу међународне заједннце”, с обзиром, да државе, са становишта меВународног права „посматрано у односу на друге државе... или у односу на друге личности међународиог права”. Набројана обележја доктрина међународног права узима као конститутивне елементе једне државе. Ако утврдимо у два временска периода сталност спољннх обележја државе, кажемо да постоји идентитет јдржаве; При томе се не иде тако далеко да се захтева потпуна истоветиост, jep je она немогућа. Напоменимо само узгред познато упоређење које je учинно грчки филозоф Хераклит са примером воде у реци. Значи, искључује се могућност потпуне материјалне истоветности. Може се говорити само о релативном појму идентитета једне државе. Становништво једне државе се стално мења, може бити мање или веће. Врши се природни прираштај, умире део становништва, одлази или долази ново становништво. Постојн скоро општа сагласност писана да територијалне промене не утичу на идентитет државе. Држава постаје по територији мања или већа, али она остаје иста. Суверена власт једног правног поретка такоЬе je динамичан појам. Поредак се мења и развија. Врше се измене влада. Мењају се лица која ефективно врше власт. Већина писана je сагласна да проста измена једног од ових елемеиата (ста-