Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

108

АНАЛИ ПЕАВНОГ ФАКУЛТЕТА

новништво, херихорија и власт) не значи join да je држава нестала или се променила са становишта међународног права. Y доктрини политнчких наука да je се превага трећем елементу, сувереној власти, који je у ствари и најважпији односно бихни. За државе које су у току и после револуције доживеле дубље и радикалније преображаје употребл>ава се израз „нове" државе. Ово посебно са становишта унутрашњег права. Пошто je држава механизам власти и односа измеЬу класа, трупа и слојева, то се израз „нова” држава објашњава тиме да je промењен класни карактер власти, да je дошло до промене класе на власти у држави. Мшплење о „новим” државама вуче свој корен још од Аристотела, по коме je свака промена устава једног града у ствари настанак нове државе С 1 ). Писци који се баве међународним правом много су опрезнији приликом употребе израза „нова" држава. Нова држава, у смислу доктрине међународног права, настаје успостављањем независне власти на одреВеној територији под условом да je та власт ефективна, тј. способна да обезбеди потчшьеност становништва које живи на тој територији њеном правном поретку. Већина писаца je сагласна у томе, што се тиче последица у међународним односима, да се не може оставити држави да сама арбитрарно одлучи да ли постоји њен идентитет. Сматра се да ће држава односно нова влада поступити пристрасно, руководећи се личним интересима. Треба прихватити она мишљења писаца ко ja говоре о томе да je овај проблем резултат и функција коегзистенције више држава ( 2 ). Установе идентитет и континуитет држава јесу гаранције стабилности меВународноправног поретка, њима се регулишу односи између држава и имају у томе своје оправдање. Док појам идентитета државе служи да утврдимо да ли je једна држава истоветна или није, дотле je континуитет државе, по нашем мишљењу, последица позитивног таквог утврђивања. Када се утврди да постоји идентитет државе онда се испитује у којем je обиму нова влада преузела права и обавезе претходне владе. На тај нач!ш, континуитет се појављује као функција идентитета државе. Где je идентитет државе, тамо се јавља као практична последица континуитет у правима и обавезама Та два појма су уско везана, други се надовезује на први. Према томе, по нашем мишл>ењу, идентитет једне државе можемо дефинисати као потврђивање сталног постојања политичке власти у оквиру одређеног етштчког становништва и на одређеној територији у два временска периода. Континуитет државе je последица идентитета државе. в) Права и обавезе и мећународноправни континуитет. ■ — Права и обавезе стоје у узајамној вези. Уз коришћење правима, за државу насупрот постоје и обавезе. То се не може одвајати, мада пракса држава у извесним случајевнма говори супротно. Права и обавезе огледају се према другим државама појединачно и према међународној заједници оличеној преко разних међународних органнзација. Опште правило међународног права о надживљавању уговора и обавеза упркос уставних и других промена једне државе остаје и даље важеће правило међународног права.

О) Аристотел, Политика, Београд 1960, 1276а—12766, стр. 74, 75.

(£) Ch. Rousseau, Principes de droit international public. Recueil des cours, 1958, I, S 3, p. 440.