Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међународни статус нове владе потврђује се установок признања владе. Без обзира какве су ce унутрашње промене одиграле, није реч о признању државе већ владе. Држава, као правый субјект, наставља своје постојање. Y међународним организадијама нова влада заузима место претходне владе. Нова влада, као орган државе, може да опозове дотадаппье представнике и да именује друге али држава остаје и даље члан те међународне организације. Исти je случај са именовањем и опозивом дипломатских и конзуларних представника код других држава. МеВународне организације и друге државе дужне су да приме ове промене и да омогуће рад новим представнидима. Постоји мшпљење да опшха обичајна правка правила у начелу везују и нове државе, мада оне нису учествовале у њиховом стварању. Утолико пре, то се захтева од влада већ постојећих држава. Међутим, не треба изгубити из вида да, користећи се правом суверенитета државе и важећим правилима ыеВународног уговорног права, нове владе могу да откажу важыост уговора и престану' бити чланови међународне организации е. Оне се могу користити оним редовним средствима која нм пружају одредбе уговора и конвенција и статуты меВународних организација, као и другим начинима престанка уговора и ослобађањем од обавеза, признатим у меВународном праву. За потврду међународноправног континуитета државе није погребай изричит пристанак нове владе. Нове владе нису обавезне да се у том смыслу посебно изјашњавају. МеБутим, да би- добиле признагье и успоставиле редовне дипломатске односе, често се тражи од њих да се изјасне о уговорима и обавезама претходних влада. Или, пак, износећи начелыо ггрограм спољне политике, нове владе се изјашњавају и о међународним уговорима и обавезама претходних влада. САД су условиле настављање редовних дипломатских односа са ФНРЈ после другог светсксг рата признанием међународних уговора и обавеза претходних влада Јутославије. На основу досадашњих искустава, дугови и друге финанснјске и економске обавезе представљају ону окосницу у прнхватању ранијих правних односа, због чега се и јавио проблем континуитета држава. Он се тим обавезама заиста не псцрпљује, мада таквих тешких проблема нема ако je реч на пример о међународним уговорима о разним правним, административним, техничким и другим питањима (двостране конвенцнје о правној помоћи, вншестране конвенције којима се уреБује међународни саобраћај,. уговори на пољу заштите здравља, итд.). Могући су и друга начини обезбеђења извршења међународних уговора и обавеза претходних влада (одредбама устава се то гарантује, у мировним уговорима потврђује се на посредан начгш меВународноправни континуитет побеВених држава и др.). Случај СССР нам говори, да je после извесног времена од стварања прве социјалистичке државе, добијено признање совјетске владе, а да пптање дугова и зајмова царске Руснје није решено. Највећа je трупа огшх држава у којнма се услед промене влада и режима проблем континуитета државе не поставља. Нове владе изјашњавају се о прнхватању права и обавеза само у нзузетним случајевима, Iшаче се контгшуитет у правима и обавезама претходних и нове владе прећутно подразумева.