Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

111

МЕБУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

г) Континуитет и сукцесија држава. Под сукдесијом држава подразумева се прихватање права и обавеза везаних за територију неке државе од стране друге државе услед промена суверенитета на тој територији.Пошто je у питању прихватање права и обавеза и у случају континуитета државе, то су ова два појма у блнској вези. Сукцесија држава пронзилази као последица територијалних промена држава. Y праксиидоктрини ннје се до сада успело да се за ову установу утврде општа правила. По нашелт мишл>ен>у, треба јасно разграничити појмове континуитета и сукцесије држава. Код сукдесије држава, реч je о односима двају субјекта међународног права, тј,..о. преузиману права и обавеза једног субјектамеВународног права од стране другог. Код држава, пак,. случај je друхојачији, с обзиром да je у питану признаване права и обавеза истог субјекта међународног права. Питање континуитета једне државепоставља се обично после _дубљих револуционарних промена или других појава које могу довести у сумњу тај континуитет, док се питање сукцесије држава редовно поставља после промене суверености на једној територији. Даље, разлике постоје и у прзвној природи ових двеју установамеБународног права. Признање права и обавеза претходних влада, по принципу континуитета држава, претпоставља се, сем изузетно, док у примени установе сукцесије држава случај je обрнут. Без изричите сагласности, у ыачелу, не преузимају се права и обавезе једног субјекта међународног права од стране другог. Разлике постоје и у обиму питања која су предмет регулисања. Континуитет државе претпоставља ранију целокупну делатност државе, док у примени установе сукцесије држава тај обим питања je ужи, и донекле различитији. Заједничка црта, пак, ових двеју установа огледа се у томе, што je и у једном и у другом случају реч о признавању и преузиману ранијих међународних права и обавеза. То чини ове две установе сродним. Често се у појединим политичким и територијалним преображајима држава истовремёно примењују правила и за континуитет и за сукдесију- држава. Такав je случај за ФНРЈ у односу на Краљевину ЈушблаЗију— после другог светског рата, с једне стране (континуитет држава), односно за решавање проблема насталих из присаједиљена Југославији делова Истре и Словеначког Приморја, који су до тада били у саставу италијанске државе, с друге стране (сукцесија држава). И у оквиру Комисије YH за међународно право, на основу Резолуције Генералне скупшттше YH 1686 (XVI) од 18. децембра 1961, ужурбано се ради на кодификацији правила о сукцесији држава и влада. Нужно јеовде подвући то, да су извесни чланови Комисије изнели гледиште да су сукцесија држава и влада два посебна питана. Изнето je и супротно мишљење, а найме, да би требало оба питана расправљати истовремено, јер, како се тврдило, међународна пракса доказује да није било могуће увек лако установити разлику између ова два појма ( 4 ). Комисија се у свои досадашнем раду ограничила на припрему нацрта правила о сукцесщи држава, а одложила за касније питање сукцесије влада односно оно што

(4) Doc. A/CN. 4/48. Rapport de la Commission du droit international sur les travaux de sa quatorzième session, 24 avril 29 juin 1962, pp. 93, 94, 98, 99.