Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-Ми називамо и настојимо да рашчланимо као шпаве меВународноправног -континуитета држава. 3. Континуитет и дисконтинуитет југословенске државе (1941 — 1945). Период од априла 1941, односно од напада на Јутославију до потпуног ослобоВења земле маја 1945, представла онај период, ca становишта меВународног права, који служи за испитивање да ли су догађаји у том перио-Ау у вези ca постојећом југословенском државом од 1941. учинили да je прекинут меВународноправни континуитет југословенске државе или не. У том периоду десили су се крупни, преломни догаВаји који могу да доведу у сумњу постојање континуитета измеВу старог субјекта меБународног права, државе Кралевине Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије. Преображај југословенске државе у току 1941 —1945. учшьен je под посебним условима. Упоредо са борбом против окупатора и њихових помагача у периоду народноослободилачког рата, под одреВеним историјским условима, рушени су органи старе државне организације и полагани темељи новој власти. МеВународно признаке те нове власти имало je своје посебно обележје. a) Мећународноправни континуитет југословенске државе пре и после другог светског рата. аа) Окупација Југославије. После напала на Југославију 6. априла 1941, окупаторске државе (Немачка, МаВарска, Италија и Бугарска), врше територијално распарчавање југословенске државе. Немачки окупатор, уз похмоћ својих савезника, жели да ушппти даље постојање Југославије као државе. Одмах по окупацији, Bpuni се анексија извесних југословенских територија, мењају се границе и врпш нова полнтичко-управна подела окупиране територије. Уз прнсуство и помоћ окупаторске војске, проглашена je „Независна Држава Хрватска”. Насупрот окупаторским мерама, и упркос потпнсивању тзв. Одредаба о извршењу примирја измеВу немачке и југословенске оружане силе од 17. априла 1941. отпор против окупатора и дале je наставлен. Југословенска избегличка влада у Лондону наставила je са одржавањем односа са савезничким и неутралним државама, имајући у виду да je окупација југословенске територије привремена и да су територијалне промене које вршн окупатор правно неважеће. Представници југословенске избегличке владе потписали су Декларацију о савезничкој солидарности у заједничкој борбн против Немачке и њених савезника од 12. јуна 1941. и прихватили Атланску повељу од И. августа 1941. Заједно са другим савезничким силама, потписана je Декларација Уједињених нација од 1. јануара 1942. Одлуком избегличке владе, Краљевина Југославија прекинула je односе са Јапапом и објавила да се с њима налазе у ратном стању почев од 7. децембра 1941, када je Јапан изврпшо напад на Перл Харбор. За даље одржавање субјективнтеха јутословенске државе, много внше од формалног даљег постојања и делатности југословеиске избегличке владе, пружио je доказа отпор народа Југославије rrpoТIШ окупаторских сила. Од првих дана оружаног устанка јула 1941. народиоослободилачки покрет, под руководством Комунистичке партије Јутосла-