Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односима («). Од другог заседања АВНОЈ-а постоје и формално два центра највиншх органа власти југословенске државе: један у иностранству краљ, шеф државе на основу Устава од 1931, и нзбегличка влада, призната од савезника, и друга у земљи; привремени органи народне власти, АВНОЈ са Националним комитетом ослобођења Југославије (НКОЈ) као изврпшим органом. После другог заседања АВНОЈ-а не поставља се питање признања Југославије (у смислу државе ca новим друштвено-политичким системом) као новог субјекта међународног права у међународним односима, већ само питање признака владе, тј. представника југословенске државе, постојећег субјекта у међународним односима. Једно од питања, изабрано из склона одлука другог заседања АВНОЈ-а, највише je везано за међународноправни континуитет јутословенске државе и тиче ce поштовања међународних уговора закључених од југословенске избегличке владе до 29. новембра 1943. Y поменутој Одлуци о одузимању права законите владе Југославије тзв. југословенској влади у иностранству и о забрани повратка у земљу краљу Петру II Карађорђевићу „налаже се председништву Антифашистичког већа народног ослобођења Југославпје да, у сврху поништења и поновног склапања односно одобрења, прегледа међународне уговоре и обавезе које je у иностранству у име Југославије склонила „југословенска влада". Y истој одлуци даље се обзнањује да „међународни уговори и обавезе, које би у будуће у иностранству склонила у име Југославије или њених народа избегличка тако звана југословенска влада, неће се ггоизнати". Из саме чигьешще, да се АВНОЈ упустио у разматрање правне судбине међународних уговора избегличке владе, нужно се намеће закључак, да нови јутословенски органи рачунају са постојећим субјективитетом јутословенске државе, да тај субјективнтет постоји и да ће АВНОЈ, односно Председннштво АВНОЈ-а измеЬу два заседања и њихов извршни орган НКОЈ, у својству привремене владе, бити убудуће, од 29. новембра 1943, једини носиоци тог субјективитета, односно носиоцн права и обавеза и бити непосредно одговорни у име југословенске државе у оквиру међународне заједнице. вв) Мећународно признање јединствене владе ДФЈ. После другог заседања АВНОЈ-а савезници су и даље одржавали дипломатске односе и једино признавали југословенску нзбегличку владу. Тако je, у Доњем долгу, непосредно после другог заседања АВНОЈ-а, дата од званичких представника британске владе изјава у којој су признате заслуге народноослободилачког покрета у борби за ослобоВење земле, али се није доводило у питање даље одржавање званичних одиоса са међународно признатом југословенском избегличком владом. Сличне изјаве дате су и од представннка САД, ( 7 ). И поред моралне и друге подршке борби народа Југославије, совјетска влада, у циљу споразу!меван>а са савезшщима, и дале je званично признавала избегличку владу ( 8 ). И пре другог заседаља ABHOJ-a, а

(6) Одлуке др\тог заседања АБНОЈ-а, Службенн лист Демократске Федеративне Југославнје, 1/1945.

(7) Keesing's Contemporary Archives, Лондон 1943—1945, pp. 6155—6187.

(8) 11. децембра 1943. нзвршена je предаја акредптнва новог совјетског амбасодора при југословенској нзбеглнчкој влади у Каиру (Службене новине Кра.ъевине Ј\тославије х бр. 14, од 20. I 1944, Каиро (ратно изда>ье).