Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прописа донетих пре 6. априла 1941. и за време непријатељске окупације од октобра 1946. похврдио je низменно поменуту оддуку од фебруара 1945. Одузета je нравна снага свим правним прописима донетим у том периоду. Правый прописи предратне Југославије изгубили су правку снагу, на њих се не могу органы позивати и заснивати своје одлуке, али се могу примењивати правка правила тих предратних прописа „на односе који нису уређе ни важећим прописима, ито само уколико нису у супротности са Уставом ФНРЈ, уставима народних република, законима и осталим важеђим прописима донетим од надлежних органа нове државе, као и са начелима уставног поретка ФНРЈ и њених републнка". ( гз ). И поред опште сагласности, постоје проблеми, не толико о основном питању да ли je ранији правый поредак укинут и у којој мери, или није, већ о последицама и питанима с тим у вези. До сада ми немамо опширније радове који би на свеобухватан начин дали анализу у којој мери je у нас задржано и реципирано старо југословенско право. ТакоВе су ретки и радови о теоријским основама утицаја револуције на континуитет права. Нови прописи органа нове народне власти нису били доволни, нарочито у 1944. и 1945. години да регулипгу све а посебно прнватноправне односе. Одмах после рата, било je и изричитог позивања од стране судова на прописе Краљевине Југославије, а законодавыи органи понекад су врпзили допуне ш измене предратних прописа. Одређена правка стана регулисана предратним прописима остала су важећа, а после рата донет je велики број законских и подзаконских аката у вези са регулисањем односа насталих пре 6. априла 1941. године у вези са применом старше прописа. Нека правка правила која произилазе и излучују се из предратних правних прописа могу се под одређеним условима применивати, те на тај начин постати саставни део јутословенског послератног позитивног гграва. Примећује се да „потпуна аброгација права које je постојало код нас до 6. априла 1941. и оставлена могућност да се и даље примењују нека правка правила садржаыа у аброгираним правним прописима повукле су за собом нека спорна питана, која join нису добила потпуна или опште прихваћена решена” ( м ). Све ово указује на потребу дублег проучавана. Наше je мишлене да би оно такоВе указало на немогућност укидана у потпуности старог права, с обзиром да je потпуно занемариване старог правног поретка скоро немогуће. Y прелазном периоду, с обзиром да су друштвени односи у извесним областима исти, или у маломе променени, не нскључује се могућност примене старих правних правила и nporaica. Стваране новог правног система je дужи процес, па се с тим у вези мора водити рачуна о правној сигурности грађана и избегавану празнина у правном регулисану. Сва ова питана прелазе оквир овог прилога. Њихово проучаване било би корисно са становишта упоредног испитивана унутрашнег и меВународног континуитета југословенске државе, с обзиром да су то два вида истог проблема. Обим признавана или прекида државноправшгх поредака

(is) Службени лист ФНРЈ, 86/1946.

(14) М. Константинович Стара ~нравна правила" и јединство права, Анали Правног факултета у Београду, 4/1957, стр. 434.