Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

119

МЕБУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

на унутраппьем плану у обрнутој je сразмери, обично, ca јачином извршене револуције и њеним класним карактером. То нам показу] е разноликост у погледу даљег важења ранијих правних поредака у СССР-y и другим социјалистичким земљама. Посебности и уопште међународни знача] југословенске револуције састоје ce у томе, што се „оружани део револудије одвијао истовремено ca борбом против окупатора”. У току револуције укинут je и замешен стари правки поредак али међународни уговори и обавезе предратне Југославије су признати, тј. меЁународноправни континуитет јутословенске државе пре и после другог светског рата je неспоран. 4. Преглед прихватагъа права и обавеза измеЬу Краљевине Југослаеије и ФНРЈ односно СФРЈ. Мирнодопски период наметао je потребу свакодневног општења и решавања многих питања из области меЁународних Ъдноса измеЁу ФНР Ј и других земаља. И поред изј аве о спољном континуитету југословенске државе у другом споразуму Тито Шубашић, ипак се могло поставити питанье да ли сви уговори и обавезе Краљевине Југославије обавезују ФНРЈ. Ратно стање измеЁу Југославије и неких других држава, у другом светском рату, утицало je на даље важевье предратних уговора и обавеза измеЬу њих. Промена монархи]ског облика владавнне такође je довела у сумњу важење неких политнчких уговора и обавеза. Y начелу сви ранији уговори и обавезе Краљевине Југославије обавезивали су ФНРЈ, сем у случајевима када je важност тих уговора и обавеза престала сагласно правилима међународног уговорног права, или пак из других разлога, заснованих на меЁународном праву ( 13 ). Поступай око утврђивања важности ранијих уговора и обавеза био je у пракси двојак: а) путем опште потврде (генералне конфирмације) од стране политичких органа свих уговора Југославије, или уговора и обавеза са једном земљом, и б) путем конкретног утврђивања од стране надлежних правних служби о томе који су уговори на снази, било то сви постојећи уговори ca ј одном землюм или појединачни. Тако je у Народно] скупштнни ФНРЈ крајем јануара 1946. дата изјава о признавању и извршењу обавеза које je Југославија имала од пре рата а само два месеца касније, тј. 1. априла 1946. ова изјава je похврЁена у односу на САД, такоЁе у Народно] скупхнтини ФНРЈ. Мада je ова последња изјава дата поводом захтева САД, њој се у југословенској доктрини даје шири знача]. Она се узима као општа реконфирмација ранијих уговора и обавеза Југославије, а ньен домашај се протеже не само на САД већ и на друге државе ( 16 ). Наше je мншљење да се ово преиспитивање уговора (на основу одлука АВНОЈ-а, како je то истакнуто у изјави Председника владе ФНРЈ) формалноправно односи само на САД, што не значи да се није могло претпоставити да ће такав став бити заузет и према другим државама а да ова изјава на то и упућује. Такво мишљење касније je у пракси и потврЁено. После ове из]аве, скинуто je с дневног реда питање да ли важе и даље уговори и

(15) За ближе и подробна податке и изворе који се наводе у овом чланку видети нашу кхьигу, напред наведену: О континуитету држава .. . стр. 113—171.

(16) М. Бартош, Међународно јавно право. 111 књига, Београд 1958, стр. 423.