Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обавезе Краљевине Југославије, већ ce opio сводило на то који уговори и обавезе важе и у ком обиму. а) Авострани уговори са државсима с којима Југославија није била у ратном стању. После рата, ФНРЈ односно СФРЈ заключила je многе двостране меБународне уговоре са државама с којима je раније Краљевина Југославија имала уговорне односе. Y највећем броју случајева, у новим уговорима, у материји која je била раније, цре другог светског рата регулнсана с одређеном земљом, не помиње ce изричито ранији уговор ни као до сада важећи нити се пак одредбама новог уговора одређује правка судбина ранијег уговора, односно да ли исти престаје да важи и у којој мери. Y овим случајевима остаје правило да lex posterior derogat legi priori као и lex specialis derogat legi generali. Али то није увек случај. Y многим послератиим уговорима ко je je заклучила наша држава, нзричито се признају уговори Краљевине Југославије, на њима се заснивају нови правни односи, врши ce позивање на поједине одредбе тих уговора, врше се измене и допуне уговора а неке се одредбе делимично укидају аш се уговори у целини замењују новим. Двострани уговори са савезничким и неутралним државама, које je заклучила Краљевина Јутославија, остали су и даље на снази, сем уколико нису престали по неком нравном основу. То исто важи и за уговоре с оним државама, ко je су биле на страни хитлеровске коалиције, али нису биле у ратном стану са Југославијом, с обзиром да рат има утицаја само на даље важење уговора измеБу зараћених страна (На пример са Румунијом). б) Аугови, зајмови и друга финансшска и имовинска потраживања ФНРЈ je преузела у начелу све финансијске обавезе Краљевине Југославије. То je било правилно решење са гледишта међународног права, а такође целисходно и нужно за даљи ток развијања пријатељскпх односа са другим државама. Напред смо истакли, да су неке западне земље условл.авале настављање дипломатских односа признавањем меБународних обавеза претходних југословенских влада. Исти такав случај притиска био je и са деблокирањем дела југословенског злата, које je пре окупације и у првим данима рата депоновано у банкама неких западних земаља. Добијање тога злата натраг условлено je исплатом разних финансијских дуговања Југославије тим земљама. После једног краћег периода, од неколико година после ослобођења, приступило се утврЬивану меБунарсдних финаисијских обавеза Краљевине Југославије које прелазе на ФНРЈ. Taj поступак je убрзан и посебно дошао до изражаја после 1948, односно после сукоба Југославије са СССР. После отказивања уговора од стране СССР и осталих источноевропских држава, ФНРЈ je на ширем плану приступила регулисану свих дугова и зајмова, као и осталих финансијских потраживања са западним земљама ( 17 ). Склоиъени су споразуми са Француском, Швајцарском, Белгијом и Луксембургом, В. Британијом, САД, Холандијом и Данском. Највећи део

(17) Списак предратних иностраних. дугова и зајмова уз Споразум о зајму измеБу ФНРЈ и Међународне банке за обнову и развој од 11. октобра 1951 (Службени весник Презпдијума Народне скупштнне ФНРЈ, 24/1951).