Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

121

МЕБУНАРОДНОПРАВНН КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

ових дугова и зајмова отпада на Француску. Поред регулисања јавних. дугова и зајмова ФНРЈ je приступила закључивању тзв. компензационих. споразума с појединим државама, којима су, у целини или делимично, регулисана извесна узајамна потраживања настала пре 6. априла 1941,. односно у току и после рата (са Чехословачкой, Турском, Грчком, Румунијом, Француском и Швајцарском). Овоме додајмо и споразуме о деблокирању имовине која je била подвргнута специјалним мерама ограничења услед непрнјатељске окупације Југославије (ca В. Британијом, Н. Зеландом, Аустралијом и Египтом) као и оне који су зак/ьучени са страним државама у вези са потраживањима која су настала из мера национализације и других мера ограничења својине (рестриктивних мера) у Југославији (са Шведском, САД, Швајцарском, Белгијом, В. Британијом, . Француском, Норвешком. Холандијом, Израелом, Турском, Грчком, Данском). Са неким другим државама обештећење за национализовану имовину регулисано je уз друге споразуме (са Чехословацком, Мађарском и И тали ј ом). в) Авострани уговори и друге мећународне обавезе према државама са гсојима je Југославша била у ратном стању. aa) Уговори о миру са Италијом, Маћарском и Бугарском од 10фебруара 1947. Статус двостраних уговора између зараћених страна у другом светском рагу регулнсан je истоветним одредбама у свим мировним уговоргша од 1947. Користећи се правом које je произилазило из ових. одредаба, ФНРЈ je саопштила италијанској влади које двостране уговоре жели да задржи у важности, односно споразумела се са владом Мађарскекоје двостране конвендије треба поново да ступе на снагу. Према расположивим подацима, нисмо дошли до сазнања да je ФНРЈ користила. слично право на основу члана 8. Уговора о миру са Бугарском. Вероватно се ово може објаснити чшьеницом да се у послератним годинама тежило да се сви међудржавкн односн између Југославије и Бугарске поставе на нову основу у духу пријатељства и сарадгье а евентуално и образована неких облика федерадије. Пошто ово право није коришћено, произилази. да су сви двострани уговори Краљевине Југославије са Бугарском стали да важе. Међутим, у доцнијој днпломатској пракси, имали смо неколико случајева изричитог укидања важности неких предратних уговора или позивања на њих, који су већ по нашем мишљењу протеком рока за нотифнкацију од шест месеци после ступана на снагу Уговора о миру са Бугарском били укинути. Такав je био случај са двема конвенцијама о судској помоћи, са прилогом и о издавању криваца и о правној помоћи у кривичним делима од 26. новембра 1923, као и са Конвенцнјом о заштити, чувању, оправљању и поновном подизању граничних Каменева и других ознака од 9. новембра 1935. Оваква пракса чини нам се несагласном са поменутом одредбом мировног уговора са Бугарском. У складу са одредбама мировних уговора регулнеана су и друга питана везана за. односе југословенске државе и гьених физичких и правних лица са овим државама (гранична питања, обострана новчана потраживања, заштита. индустријске, кгьижевне и уметничке својипе, о важности донетих пресуда> за време ратног стања, репарације, реституције нтд,).