Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

122

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бб) Двострани уговори и обавезе са Немачком, Јапаном и Аустријом. Y споразумима и додатним протоколима заклученим између ФНРЈ и Савезне Републнке Немачке односно Демократске Републике Немачке не врши се никакво позивање на предратне уговоре нити се пак врши њихова измена или допуна. У преговорима од 16. јануара до 10. марта 1956. између Савезне Републике Немачке и ФНРЈ заклучено je више споразума о предратним и другим обавезама. Потраживања Југославије из репарација и реституција у вези са окупацијом и причшъеном ратном штетом, рада ратних заробленика, депортираца, радника који су радили у Немачкој за време рата, обештећење жртава фашизма и других правних основа нису још дефинитивно регулисана и чекају своје потпуно решење. Ратно стање између Јутославије и Јапана окончано je разменом нота од 23. јануара и 27. фебруара 1952. и истовремено регулисано питање дале важности јединог предратног споразума измеЬу две земле, а найме, Уговора о трговинн и пловидби од 16. новембра 1923. У Државном уговору о успоставлавьу независне демократске Аустрије од 15. маја 1955, немамо одредбе о даљем важењу предратних двостраних уговора. По нашем мишљењу, уговори измеВу Краљевине Југославије и Аустрије и дале важе, сем уколико нису престали по неком од редовних основа престанка уговора. г) Мећународни уговори и друге обавезе југословенске избегличке владе. —■ По напуштању југословенске територије априла 1941, југословенска избеглггчка влада наставила je са делатношћу у међународном представљању југословенске државе. Ова делатност била je ограничена двојако: прво, с обзиром на предмет уговарања (ратни услови) и друго, с обзиром на број држава са којима се стушило у утоворне односе. После 29. новембра 1943, односно одлука другог заседања АВНОЈ-а, ова делатност je join више сужена и свела се углавном у оквиру неких меВународних тела. На основу проучавања свих уговора југословенске избегличке владе, којима смо располагали, и њихове правне судбlше после друтог светског рата, дошли смо до закључка да општа формалноправна ревизија уговора избегличке владе није ни вршеиа. Признавање појединих уговора и обавеза решавало се од случаја до случаја, управо снда када je требало регулисати пој едина питања која су произилазила из тих уговора. У целини узевши, може се рећи, да су двострани и вишестранн споразуми заклучени од јутословенске избегличке владе признати од стране ДФЈ, односно ФНРЈ. аа) Двострани уговори и обавезе. У прву грушу дошли би они двострани уговори у вези са ратом и трајањем ратних операција, који су престали да важе прекидом ратних иепријатељстава. Дејство им je било временски ограничено и њихова се даља важност нкје постэвлала после рата (штр. размена нота са САД које се односе на Споразум о служби држављана једне стране-уговорнице у оружаним снагама друге стране-уговорнице од 31. марта, 14. маја, 25. јуна и 30. септембра 1942; Енглеско-југословенски протокол о регулисању питања југословенских војних снага на Средњем истоку од 19. децембра 1942). Друга трупа обухватила би уговоре и обавезе којн су били на снази и после рата. Између савезничких сила (САД, В. Британије и Канаде) и ФНРЈ, приступило се регулисању извесних савезничких потраживања у