Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

МЕБУНАРОДНОПРАБНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУТОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

вези ca војном и другом помоћи пруженој Југославији за време рата. Тако су Споразумом између влада САД и ФНРЈ, који се односи на регулисање материје о зајму и најму, о војној помоћи и дуговима од 19. јула 1958. регулисане обавезе које проистичу из Уговора САД и југословенске избегличке владе о зајму и најму од 24. јула 1942. Слично регулисање финансијских обавеза постигнуто je разменом нота са Канадой о регулисању дугова из времена рата од 25. и 29. марта 1950. Споразумом о исплати дугова из времена рата, закљученим разменом нота од 31. јула 1947, регулисана су потраживања В. Британије према Јутославији. Споразум обухвата обавезе по разним давањима краљевској влади у периоду 1941—1945, потраживања по основу Споразума о кредиту за куповину одбрамбеног материјала од И. јануара 1940. и друге војне помоћи за време другог светског рата. Нека незнатна потраживања имала je и Југославија према В. Британији, на основу споразума закључеиог разменом нота између британске владе и југословенске избегличке владе о располагању санитетским материјалом од 25. новембра 1941. Најзад, у овој групи треба поменути и Споразум о југословенским бродовима од 31. јула 1947, којим су регулисана, после многобројних тешкоћа, питагьа повратка југословенских бродова који су за време рата коришћени од стране В. Британије, као и нека друга пнтања национализованих бродских компанија и финансиј ских потраживаша. Y трећу групу уговора убрајамо Споразум о балканској унији између Краљевине Југославије и Крал>евине Грчке од 15. јануара 1942. који ce сматра угашеним односно неважећим. Мишљења смо да ce одлукама другог заседања АВНОЈ-а у првом реду хтело да нзврши преглед и ревизија оваквих уговора југословенске избегличке владе. Слично овом споразуму и евентуално друге прихваћене политичке обавезе од стране југословенске избегличке владе у току другог светског рата (у дипломатским преговорима или на било који други начин) не обавезују нову југословенску владу и деле судбину оних политпчких уговора који су везани за одређени облик власти, у нашем случају, очувања монархијског облика владавине у Југославији, или су супротни новом јавном поретку ( 18 ). бб) Вишестрани мећународни акты. Одвојено од важности осталих вишестраних конвенција и споразума Краљевине Југославије, овде наводимо делатност југословенске избегличке владе на овом плану. То чинимо из два разлога: прво, реч je о прегледу укупне делатности избегличке владе и друго, због посебног карактера ових вишестраних аката, обично декларација са програмским начелима. Све вишестране међународне акте, у чијем доношегьу je учествовала и југословенска избегличка влада, можемо поделити, према предмету који регулишу, у две групе; а) декларације савезничких држава о даљем воВењу рата против агресора и о циљевима рата, и б) вишестрани акти у циљу стварања разних међународних тела за будућу организацију међу-

(18) За уговоре југословенске избегличке владе видети: Recueil des traités NU, vol. 13/1948, p. 199; vol. 34/1949, p. 361; vol. 34/1949; vol. 230/1956, p. 357; Службене новине Краљевшге Јутославије, 6р. 6—X од 30. IV 1942, Лондон (ратно издање); бр. sод 31. I 1942; Збирка уговора Савезног секретаријата за иностране послове.