Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

133

НЕКЕ ПРИШЕДБЕ Y 3 ЧЛ. 50 БЕЧКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

ве дао корумпирати (подмитити) од стране друге државе. Зато што je био корумпиран, представшие државе je дао и свој пристанак да његова држава буде везана односним уговором. За случај таквог чињеничпог ставка, Конвендија одређује да се држава која je услијед корумпирања свог представника постала везана уговором, може на ту корупдију пошто je за њу дознала позвати као на разлог који обеснажује њен пристанак да буде везана. Њезин пристанак иије правоваљан, уговор je ништав. Ово стога што Конвенција очигледно и неоспорно с добрим разлогом сматра да je дјеловање државе, ко ja није крзмала употријебити непоштени и нечаенн пут корумпирагьа представника туђе државе, не само морално него и правно недопуштено. Такво je дјеловање противно меВународноправном поретку, па стога не смије и не може бити телгељ ма каквих правних захтјева. Поготово не захтјева оне државе ко ja корумш!ра, против државе чији je представшие био корумпиран. Конвенција одређује да се ова посл>едња држава може позвати на корупцију као на разлог ништавости уговора. Тој држави Конвенција пружа на праву основану могућност да се обрани од посљедица недопуштеиог дјеловања државе сууговарача, тј. од дјеловања уговора који би, то ваља претпоставити, био противан њезиним интересима и на који она, стога, не би била дала свој пристанак, да je њен представшие био поштен и лојалан. Ratio чл. 50. Конвенције je јасан, мотив je прихватљив. Стога се овдје не тврди како би уговор који je настао корумпирањем представника државе требало у сваком случају да буде правоваљан, те како не би смјела да постоји могућност позивања на ништавост уговора. Но и успркос тог основног одобравања и прихватања чл. 50. Конвенције, чини нам се да би његова примјена мопеда могла постати сумњиве вриједности. Садржај чл. 50. Конвенције je можда сувише радикалан. Ако се садржај чл. 50. успореди са садржајем т. 1, чл. 46 ( 9 ), видјет lie се да се држава не може позивати на повреду неке одредбе гьеног унутраппьег права која се тиче надлежности за склапагье уговора, као на разлог за ништавост, осим ако je та повреда била очигледыа и ако се тиче правила њеног унутрашњег права које je од темелне важности. На сваки начин, постоји ограничење у могућности позивања на ништавост. А у случају корупдије, у самом чл. 50, нема никаквих ограничења. Нека би нам се ограничења, међутим, чинила оправданима. И то и поред оних која су садржана у чл. 45. Конвенције ( 10 ). Jep правом зајамчена могућност да

(о) Чл. 46. Конвенције гласи: ~Одредбе унутрашњег права ко je се односе на надлежност за склапање уговора 1. Чињеницу Да je пристанак државе да буде везана у гово Р ом изражен на начин да je поври јеђена одредба њезина унутрашњег права у вези с надлежношћу за склапање уговора, не може та држава наводити као случај да постоји мана уговора оскм ако je повреда била очита и ако се односи на неко битно правило унутрашљег права. 2. Повреда je очита ако je објективно јасна за сваку државу, која у том погледу поступа према уобичајеној пракси и доброиамјерно".

(io) Чл. 45. Конвенције гласи: ~Губитак права позивања на узрок ншитавости уговора или на разлоге за престанак уговора, за повланегье из њега или за обуставу његовс прим jene