Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

држава може уговор учини™ ништавим, наводећи као разлог те ништавости корупцију којој je подлегао њен властити представник а за што она сноси дио политичке одговорности у сваком случају, а у некима можда и правке одговорности захтијевао би нека ограничена и мимо оних из чл. 45. Као једно могуће ограничење наводимо протек објективно одређеног времена од потписивања уговора, дакле, независно о Бремену сазнања за корупцију. Као друга могућност ограничена указује ce захтјев да се претходно точно утврди штетна посљедица обвезе из уговора, у чему и колико je држава оштећена; требале би, можда, постојати неке каутеле против објесног позивања на корупцију. Пита се, такођер, не би ли било потребно позивање на корупцију увјетовати правомоћном пресудом, донијетом од националних судова државе против бившег представника те државе, тако да чињенице буду утврВене у поступку редовног судовања, а не само од егзекутиве. Ако примјена чл. 50. Конвендије нзазове спор измеВу држава у питању, има се тражити рјешење примјеном чл. 33. Повеље. Ако то не доведе до рјешења спора, применит ће се т. б) чл. 66. Конвенције, тј. Прилог Конвенције, у коме je предвиБен поступак мирења (концилиације). Тек када у будућности настану ситуације на које се односи чл. 50. Конвенције, показат ће се да ли je тај чланак добитак за истинску афирмацију међународног права. Jep, тај чланак отвара нека питања, и оставља их неријешенима. Одговор на питана која постављамо зависи од тога, на који ђе начин у будуће, и у којој мјери, државе трпити посљедице властитих слабости, или ће властите морално-политичке недостатке свог поретка користити за проглашавање неког неутодног уговора ништавим. А затим и од тога, како ће празнине чл. 50. Конвенције бити у пракси попунаване у поступцима мирног рјешавања спорова (чл. 33. Повеље), у примјени Прилога Конвенције, те, евентуално, и у поступцима меВународне арбитраже и судована у ужем смислу ријечи (т. 4, ч\. 65. Конвенције). Што се Конвенције тиче, она у свом ч\.. 50. одразује животну стварноет. А та стварност нипошто не искључује учин који чл. 50 предвнђа као могућ. Сматрамо да не би требало прlиоворити реализму Конвенције, која не затвара очн пред чиненицом да je нешто могуће, па зато треба да буде предвиБено надовезивање правних посљедица на ту могућност. Y случају који ce претпоставља, предвиВа ce могућност утврђена ништавости меВународног уговора, његово непостојање. С обзиром на то како Конвенција ту могућност конструира, за њено je остварење потребна недопуштена и протуправна „сурадња” представшжа обију држава. To je једна од разлика измеВу корупције, с једне стране, и силе и преваре, с друге стране. За посљедња два узрока ништавости, за силу и превару, само je једна страна крива и одговорна; друга je недужна.

Држава cc не може позивати на узрок ништавости уговора нлк на разлог за његов престанак, за повлачење из њега или за обуставу његове примјене, према чланцима 46. до 50. или чланцима 60. и 62, ако je та држава након што се упознала с чињенпцама: а) изричито пристала сматрати да, овисно о случају, уговор вриједи, да остаје на снази и да се дал>е прнмјењује; или б) треба због свог става да се сматра као да je пристала, овисно о случају, на важењс уговора и\и на његово остајаље на снази или на његову примјену".