Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕГУЛИСАЊЕ АГРАРНИХ ОДНОСА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1878—1914. ГОДИНЕ

Аграрно питање се налазило y средишту босанскохерцеговачких со пијалних, националних и политичких превирања током читавог 19. и прве деценије 20. схољећа. Сва економска и социјална кретања у босанском аграру надавила су свој правый израз у одговарајућим нормативным актима османских и аустро-угарских државних органа. Y жељи да осигура сопствене интересе у Босни и Херцеговини, Аустро-Угарска je од првих дана окупације 1878. пазила да при регулисању аграрных односа ничим битно не поремети осјетљиву национално-политичку структуру у запосједнутој покрајини. Полазећи од особних унутрашњих прилика Босне и Херцеговине и међународних околности, Аустро-Угарска je оцијенила, да Јде најбоље бити у колико у регулисању аграриях односа прихвати и постепено развија буржоаске тенденције изражене у османском танзиматском (реформном) законодавству. При регулисању аграрных односа, Аустро-Угарска се мање руководила економским критеријумима, а више политичким обзирима и околностима. Аустро-Угарска се, на првом мјесту, платила да би радикално рјешење аграрног питања довело до крупных економских и демографских помјерања, чиме би се битно нарушила национална структура БиХ, а тиме угрозио положај Монархије у овој покрајини. У овоме je Аустро-Угарској шпла на руку политика националних буржоазија у БиХ, ко je су своје национално-политичке аспирације стављале испред аграрног питања. Зато je Аустро-Угарска без великих унутраппьих потреса могла своју нормативну дјелатност на регулисању аграрных односа у БиХ почети реципирањем Саферске наредбе, а завршити након више од три деценије Законом о факултативном откупу кметова. Сложен и особен развитак османског феудализма у Босни нравно je завршен доношењем Уредбе о чифлудима у Босни, у нашој науди познате као Саферска иаредба, од 14. Сафера 1276 (12. IX 1859), која je озаконила аграрне односе створене чифлучењем (*). Саферском наредбом озакоње-

(i) О еволуцији, Ерстама и карактеру аграрных и чифлучких односа у Босни пријс доношења Саферске наредбе, види расправе и студије др Авде Сућеске: О наслеЬивсиъу ■оцаклук тимара, Годишњак Правног факултета у Сарајеву XV/1967, стр. 503—515; О насташсу чифлука у нашим земљама, Годишњак Друштва историчара БиХ, XVI/1965, стр. 37—57; Полис чифлука у рогатичком кадилуку из 1835. године, Прилози за оријенталну филологију (ПОФ), XIV— XV/1964 —65, стр. 189—270; Преи покушај ретулисаььа аграрних односа у БиХ у XIX стољећу, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, XIV/1966, стр. 249—268; и Ахмед Аличић, Чифлуци Хусейн калетана Градашчевића, ПОФ, XIV— XV/1964 —65, стр. 311—323.