Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

HO je постојеће обичајно аграрно право које je утврВено, посебно за сваки од шест санџака Босанског вилајета, изјавама представника ага и чифчија пред Великим танзиматским меџлисом (реформном комисијом) у Дариграду ( 2 ). Захтијевајући Босну и Херцеговину, Аустро-Угарска je у току источне кризе и на Берлинском коыгресу стално истирала, да су аграрии односи основни узрок сукоба који потресају Босну и да je османска управа неспособна да ријепш то питање, него да то може учишгти само једна снажна и непристрасна сила. Члан XXV Берлинског уговора није изричито и формално обавезивао Аустро-Угарску да ријеши аграрно питање, алп je јасно да je она y том погледу преузела одређену моралну обавезу. Одмах по доласку Аустрије у Босну, наглашавано je да je аграрно питање једно од оних унутраппъих животшјх питања, које „чином окупације мора наћи своје постелено рјешење” ( 3 ), Основни цил аустроугарске политике у аграрном питању био je да ce што прије уведе ред у аграрне односе и одржи затечено стање у овој области, док се проблем простудира и нађе одговарајуће рјешење. Тако, већ 8. августа 1878. генерал Стеван Јовановић нздаје у Херцеговишг проглас: „Досадашњи одношаји међу агама и њиховим кметовима за сад остају као и досад, нек нитко не изостаје од своје дужности, колико агам толико и кметовима препоручује се да праведно пристојбине подијеле и тако л.а ником криво не буде” ( 4 ). Слично и генерал Фплиповић пшпе 23. октобра 1878. генералу Беку (Beck), да he се проблем најбоље ријепшти, ако се остане при „чистом и једноставном принципу поновног смјештаја избјеглица на раније кметовске земле уз давање углављене трећине”. „Кметови, дакле, закутшици, као и посједиици, бегови, are и спахије нај боле ће споразумно одлучити ако раније закупнггчке уговоре продуже до коначног рјешења аграрног питана, и ако у овом односу и једна и друга страна буду правно заштићене” ( 5 ). Како би заклучивање 30 —40 хилада уговора могло изазвати конфузију, то je Филиповићу скренута пажња да се при смјештају избјеглида узимају усмене изјаве, којима ће се накладно датн легална форма ( s ). Овп закупнички уговори заклучили би се на основу поменуте Саферске наред бе, Kojv су аустро-угарске власти озакониле као основ за регулисање аграрних односа ( 7 ). Beh прије тога, нздао je цар 12. октобра 1878. телеграфску наредбу генералима Филиповићу и Јовановићу, да се регулисање

(2) Владислав Скарић, Постанак и развитак кметова у БиХ, Село и се.ъаштво, Сараево 1937, стр. 117. Интегрални текст Саферске наредбе на нашем језику впди у књизн Васи-\>а Поповића, Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформно? режима Абдул М etiuda, Београд 1949, стр. 316—323.

(з) Dr Karl Grimberg, Die Agrarverfassung und das Grundentlästungsproblem in Bosnien und der Hercegovina, Leipzig 1914, стр. 51.

(4) Хамдија Кашцшћ, Херцегоеачки устаиак 1882. г., Сарајево 1958, cip. 37,

(5) Исто, стр. 36—37,

(6) Исто, стр. 37.

(7) Verordnung vom 14. Safer 1276, betreffend die Reglung der zwischen den Grundherrn und die Pächtern in Bosnien und der Herzegowina bestenden Agrarverhältnisse, Sammhing der für Bosnien und die Herzegovina erlassenen Gesetze, Verordnungen und Normalwcisungen, I, стр. 507—511. (Y даљем тексту цнтнра се као Sammlung.}