Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

142

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аругу категорију земљишха чинила je државна земља (ерази мириja), која je обухватала све зиратно земљиште и највеш дио шумског посједа. Врховно право својнне припадало je држави, која je ca oboi земљишта убирали десетину. Међутим, по Рамазанском закону, посједници диЈелова ерази мирще (чифлук сахибще и други; могли су ову земљу охуВихи, али уз претходну дозволу државе. Трећу категорију некретнина чиниле су вакуфске земл>е (ерази мевлуке), а четврту ерази метруке, тј. земљишхе намијењено сељацима за опште кориштење (испаше, шуме и сл,). НаЈзад, пету категорију чиниле су пусте земље (ерази меват) ( 10 ). Уз реципирање Рамазанског и Саферског закона доннјето je неколико техничких прописа којима ce обезбјеБивало спровоБење ових аката. Тако, II армијска команда издаје 30. новембра 1878. наређење да се има одржати ред свим законским средствима, јер има знакова да кметови наCTOje пореметити посто]еИе аграрне односе. Властима ce препоручује избјегавање употребе силе и подвлачи важност Саферске наредбе. Посједници не смију спрјечавати кметове у привредној дјелатности, самовољно их гонихи са пос Једа и преопхерећивахи заххЈевима на Koje нису обавезни. Са друге схране, кмеховима хреба разбијахи заблуду, да су окупацијом земљопосЈедниди лншени свог правног положја. V сарадњи са православним и кахоличким свешхенсхвом смиривахи народ и објашњавахи му сихуацију. Наређења власхи енершчно. спроводихи ( u ). Сушхину Саферске наредбе „осјехили су босански кмехови хек онда када су je почеле примјењивахи аусхријске власхи”. Посљедњих годдша османске управе у Босни су владале хако несређене прилике, па су наводно „многи кмехови за Саферску наредбу праи пух чули хек по доласку Аусхрије” (“). Циркуларним наређењем Земаљске владе од 29. авгусха 1879. одређено je да ce хрећина (односно у неким санџацима половина, чехврхина или пехина) одређује према поппсу десехине. При попису десехине присусхвовао je кмех, земљопосједник, или његов засхупник, о челгу ce сасхављао записник, који je служио као једина основа за одмјеравање хрећине ( 13 ). Овај распис допуњен je наредбом Земаљске владе од 10. јуна 1880. године ( I 4). Аусхро-Угарска je задржала у БиХ османски систем непосредних пореза, који je посхепено усавршаван законодавким н адмшшсхрахивним мјерама. Основни непосредни порез била, je земљаргша, тзв. десехина, узимана од свих произвола осим духана, свиле, уља и маслина, посљедни пух регулисана законом од 1871. године. Прнје овог закона десехина je

(10) Опширно види, Лэудевнт Фаркаш, Земљишно законодавство у БиХ, Архив за правке и друштвене науке, кн>. XI/1925, стр. 169—182, 266—283, 388—399. Упоредн и, др А. Сућеска, Историја државе и права народа СФРЈ, Сарајево 1971, стр. 103—104.

(и) Erlass des k. k. II Armee Kommandos betreffend die Wiedereinführung der Flächtlinge in die Pachterverhältnisse, Sammlung, I, стр. 512—514.

(iž) Auto Бабић, Босанско село кроз хисторију, Преглед, св. 195/1940, стр. 144—145.

(13) Circularerlass der Landesregierung betreffend die Bemessung der Tretina und die Zehntbeschreibungen, Sammlung, I, стр. 514—515.

(14) Verordnung der Landesregierung Wegen Zuziehung der Grundherrn und ihier Knieten zu den Zehntbeschreibung, Sammlung, I, стр. 526.