Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

143

РЕГУЛИСАЊЕ АГРАРНИХ ОДНОСА Y БИХ 1878—1914. ГОД.

наплаћивана y натури. 110 овом закону, међутим, десетина je издавана у закуп и износила je 10°/о бруто прихода. Посљедње године пред окупацију, 1877, износио je порез од земљарине 5,263.442 круне, тј. двије трећине од укупног пореског прихода 7,747.081 крупа ( 15 ). Већ 6. септембра 1878. командант окупационих трупа генерал Филиповић je издао наредбу о хитном сабирагьу десетине у сарајевском окружју ( 16 ). Аустро-Угарска je скоро од почетна наплаћивала десетину у новцу на основу процјене прихода од „десетинских комисија”, по цијенама ко je су се за поједине пољопривредне произволе утврђггвале сваке године ( 17 ). Рад ових „десетинских комисија”, тј. десетара и десетинских продјенител>а био je скопчан са многим злоупотребама. Зато су десетари били веома омрзнути у народу. Сељаци у једној жалби упућеној дару, 6. марта 1884, називају десетара „наш крвопија” ( 18 ). И сама аустро-угарска управа je налазила, да десетина и начин њеног процјењивања има крупних економских недостатака, јер не узима у обзир трошкове производив, па je интензивнији и рационалнији рад впше опорезован. Тиме десетина спрјечава унапређење господарства и конзервира екстензивни начин привређивања ( 19 ). Остали непосредни порези остали су исти као и за вријеме османске управе: земљишна и шумска такса, сулус вергија (верги), кућарина, такса на кућну кирију, доходарина, такса на ситну стоку и точарина ( 20 ). Порески притисак и оптерећење у БиХ расли су од почетна аустро-угарске управе. Укупан износ свих пореза достигао je 1904. године 17,095.000 крупа ( 21 ), што je за 10 милиона више него у посљедњој години османске управе. Највећи део пореза отпадао je на десетину, која je нпр. 1904. године износила 9,198.000 круна i 2 2). Исте године чист приход државног монопола износио je 7,677.680 круна i 2 3), из чега се види да je главки фискални терет у БиХ подносио сељак у виду непосредних пореза. Земаљска влада je 18. априла 1880. издала наредбу којом се регулишу спорни случајеви, уколико кмет не нспуњава аграрне обавезе. УтврЬени су рокови у којима кмет мора предати произволе или дати накнаду у новцу. Предвиђен je и начин егзекутивног извршења кметовских обавеза ( 24 ).

(15) Ludwig Dimitz, Die -forstliche Verhältnisse und Einrichtungen Bosnien und der Herzegowina, Wien 1905, стр. 81.

(16) Босанско-херцеговачке новине, бр. 3, 8. IX 1878.

(и) Ар Мехмед Спахо, Финанцијске прилике Босне и Херцеговине од 7878. до 1918, Календар „Народна узданица”, 11/1934, стр. 93—94.

(18) Т G. Masaryk, Говор у аустријској делегацией о Калајевом режиму у Босни (18. н 19. X 1892.). Објављен као додатак књизи Анте Мэлбаше, Хрватски и српски национални проблем у Босни за вријеме режима Benjamina Kaltaya, Осијек 1940, стр. 103.

(18) Изојештај о ynpaeu БиХ 1906, Издало ц. и кр. Заједничко шшистарство финанција, стр. 387.

(20) Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung OesterreichUngarns, Лајпциг 1914, стр. 767—776.

(21) Борђе Крстић, Аграрне прилике БиХ, у књизн, БиХ као привредно подручје, Сарајево 1938, стр. 127.

(22) Извјгштај о ynpaeu БиХ 1906, стр. 397. (23) Б. Крстнћ, Аграрне прилике БиХ, стр. 127.

(24) Verordnung der Landesregierung betreffend das Vorgehen der Behörden bei der Abrechnung und Einhebung der rückständigen gruudherrlichen Abgaben, Sammlung I сто 516-519. '