Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Због велшсог броја неријешених спорова Земаљска влада je 19. септембра 1881. донијела наредбу о ликвидирању заосталих аграриях обавеза. По овој наредби застаријева право на тужбу за неисплаћени хак до 31. децембра оне године која слиједи иза године доспјећа хака (тј. жетве) ( 25 ). Лосебном наредбом од 8. децембра 1895. Земаљска влада je регулисала аграрии парнични поступай (-«). Бећ прије тога, одређено je да су котарски уреди првостепена власт у аграрным споровима између земљовласника и кмета ( 27 ). Котарски уреди морају пописати и имати у виду све локалне аграрыоправне обичаје. Аграрии поступак води старјепшна котарског уреда, односно испоставе. Другостепена власт je сама Земаљска влада, против чијег рјешења нема даљег правиог лијека. Владином наредбом 26. јануара 1909. одреВено je да аграрным расправама морају присуствовати четири „аграрна присједника”, по двојица од стране власника и кметова. Присједници, чије je звање почасно и које на годину дана бира котарско вијеће, имали су одлучујуће право гласа ј 2B ). Да би се што једноставније ершило давање, утуживање и досућнвање хака, издала je Земаљска влада 31. маја 1905. наредбу о ликвидацији аграрних подавања, којом je регулисан начин одмјеравања и преузимања хака ( 29 ). И поред ових мјера, број аграрних спорова био je огроман. Земал>ска влада je од 1. августа 1880. водила статистику аграрних спорова, која je први пут објављена 1908. године. Од 1880. до 1904. ријешене су укупно 200.543 аграрне паршще С 2 ®). Вјероватно да je у овом периоду остало неријешених најмање 50.000 парница, пошто се наводи, да je, нпр. 1905. године заподјенуто 17.995 парница, од којнх je 13.160 ријешено док je 4.835 парница (нетто више од четвртине) остало неријешено. Y периоду 1895 1904. просјечно je остајало 3.405 неријешених парница ( 31 ). Истовремено, стално je растао број оврха. Од укупног броја ријешених спорова у Бремену 1880 —1904, скоро једна четвртина je присилно извршавана. Само 1904. године било je 3.508 оврха, што je представљало скоро половину свих ријешених парница. Ауторитет власти показује и чшьеница, да je од 1880. до 1904. на 200.543 ријешене паршще, само у 15.062 случаја поднијета жалба на првостепену пресуду С 32 ). Очигледно, да je Аустро-Угарска жељела, бар привремено одржати status quo у аграрным односима. Међутим, вршене су и одређене припреме и студирања за радикалније рјешење аграрног питана. О аграрным односима расправљала je Босанска комисија на некомтко својих сједшвда

(25) Наредба Зем. владе за БиХ гледе утуживања и ликвидпрања заосталих аграрных подавања, Сборник, закона и наредаба, 1881, стр. 433—434.

(26) F. Schmid, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Oesterreich-Ungarns, стр. 317.

(27) Наредба о устројству и дјелокругу котарских уреда и окружних области у БиХ, Сборник закона и наредаба, 1882, стр. 426.

(28) F. Schmid, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Oesterreich-Ungarns, стр. 317.

(29) Наредба о ликвидацији аграрних подавања, Гласник закона и наредаба за БиХ, ХП/1905. стр. 101—105.

(30) Извјештај о управи БиХ 1908, стр. И. (31) Исто, стр. 11—12.

.(32) Исто, стр. 11.