Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

145

РЕГУЛИСАЊЕ АГРАРНЫХ ОДНОСА Y БИХ 1878—1914. ГОД.

крајем 1878. и почетном 1879. године ( 33 ). Y децембру 1879. одржана je у Сарајеву аграрна конференцнја, на којој je реферисао владин секретар др Милутин Кукуљевић ( м ). Конференција се подијелила на већину и мањину, које су поднијеле одвојене промеморије о аграрном питању. Веђина je била за обавезнп откуп кметова (“), a мањина за факултативни откуп ( 30 ). Марта и септембра 1880. одржана су у Бечу савјетовања, једно и под царевгш предсједништвом, о аграрном питању. Посебно je значајан реферат, којн je о аграрним односима поднио Васић (Konrad von Wassitsch), бивши аустро-угарски генерални конзул у Сарајеву ( ет ). МеВутим, на овим студирањима се углавном стало и аустро-угарска управа се у пракси оријентисала на добровољтхи откуп кметова ( 38 ). Влада je касније објашњавала да није приступила кодификацији матери јалног аграрног права, да га „не претопи из пуког обичајног права у круту форму непромјенљивог легалитета, те да тако отежава будући му развитак". Поред тога, Влада се платила да бн наглим рјешењем аграрног питања, а у недостатку средства, којима би помогла и сел>ака и агу, и један и други брзо постали жртве капиталистичке привреде. Из тих разлога она je одбацила сва друга рјешења и користила само једну мјеру, „да подпомогне и подупире кметове да се откупе гдје се то на рационалној основи може извести” ( 39 ). Оваквим стањем, међутим, били су незадовољни и кметовн и чифлук сахибије, који су стално подизали тужбе због неспровстђења Саферске наредбе. У циљу добровољног откупа кметова и помоћи сељапима, Влада je обновила среске припомоћне закладе, које су постојале у Босни још за вријеме османске управе. На иницијативу Осман Топал паше основани су у Босни 1866. године тзв. меиафи саидуци, кредитив установе за помоћ сел>ацима. Меиафи сандуци су постојали у 29 срезова, добро су пословали и њихов je укупан капитал пред окупацију износио 2,758.401 грош. Капитал се састојао од сакушьене хране која се касније уновчавала ( 40 ). Аустро-Угарска je прихватила ову установу и скоро на истој основи наградила пољопривредне кредитив заводе познате под Bezirksunterstützungsfonde, који су основани у свим срезовима. Први такав завод основан

(зз) Затшсник ових сједница објавио je X. Капиџић у књизи, Аграрии односи у Босни и Херцеговини 1878 — 1918, I, Грађа, Сарајево 1969, стр. 16—38.

(24) Referat über die Agrarangelegenheiten in Bosnien und der Herzegowina, Аграрии одиоси у БиХ, стр. 53—60.

(35) Beschlüsse der Regienmgs-Conferenz (als Promemoria) Majoritäts Votum, Аграрии односи у БиХ, стр. 53—60.

(36) Promemoria über die Agrarfrage in Bosnien und der Herzegowina, Аграрии односи у БиХ, стр. 60—73.

(37) Referat des k.u.k. Ministerialrathes C. Wassitsch über die bosnische Agrarfrage, Аграрии одиоси у БиХ, стр. 103—125.

(38) О Калајевом систему факултативног откупа кметова, види F. Schmid, Bosnien und die HerzegovAna unter der Verwaltung Oesterreich-Ungarns, стр. 324—329.

(29) Извјештај о управи БиХ 1906, стр. 49.

(40) Хамдија Крешевљаковић, Meuacfm сандуци Пољодјелске npunoMohuc закладе у БиХ 1866 — 78, Календар „Народна узданица", IX/1941, стр. 23—41.