Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je у Гацку 1886. Основни капитал дала je Влада, a повећаван je прилозима Владе и пореских обвезника. Већ 1892. године постојала су 32 оваква завода са укупним капиталом од 542.600 форинти. Када су 1898. основани заводи у овим срезовима, капитал се попео на 2,700.000 форинти ( 41 ). Укупан капитал 1914. године износио je 4,5 милиона круна, а сума реализованих зајмова 5,5 милиона круна. Зајмови су давани на обвезнице, а само je 250.000 круна било осигурано хипотеком С 42 ). Цид завода je био двострук. Прво, да помогне сељацима у невољи зајмом у новцу, сјемену или алату; друго, да гарантује зајмове онима који желе да унаприједе своје посједе. Камата je код првих зајмова била 4, а код других 6°/о. Теоријски, ово je била добра установа, али je седаци нису вод ели. Разлог je био што je новдем днректно руковао котарски предстојник. Новац je припадао Влади, па га није било оыда, када je најпотребнији, у доба слабе жетве, jep je тада и Влада слабо стајала са новдем. Поред тога, зајмови су коришћени у политичке сврхе и могли су га добити салю они који су по оцјени власти доводно лојални. Седачки задругарски покрет, насупрот овим заводима није се све до 1907. године могао јаче развити. Доброводни откуп кметова био je према томе, основ владине аграрне политике. Од 1879. до 1904. године откупиле су се потпуно или дјелимично 20.193 кметске породице. На име откупа исплаћено je власницима земде 12,953.959 круна ( 43 ). Већину од ове суме обезбиједили су сами седаци ( 44 ). Иако je број откупа послије 1903. стално растао, у земди je још 1910. године било 111.033 породица у већој или мањој мјери оптерећених феудалним обавезама Бечки професор др Карл Гринберг (Karl Grünberg) je израчунао да би уз дотадаппьи темпо откупа, којн je почивао на „слободној игри снага” (freien Spiels der Kräfte) тек у првој четвртини 21. вијека нестало кметских односа у Босни ( 46 ). Калајева управа je предузимала одређене мјере у циду проовјећивања босанског села и увођегва савремених метода привређивања. Земадска влада je уложила знатна средства у мелиорационе радове у разним крајевима БиХ, од којих je народ имао очигледне користи. Ради пободшања квалитета подопривредне и сточне производив Влада je основала четири државне подопривредне станице, већи број воћарских расадника, успјела je уједначити производњу житарица и увести нове методе у узгоју духана ( 4Т ). Поред тога, Влада je ыаседавала њеЈмачке, мађарске и

(41) Peter Sugar, Industrialization of Bosnia-Herzzgowina 1878 — 1918, Seatle 1963, стр. 95. (42) Б. Кристић, Аграрне прилике БиХ, стр. 139. (43) Извјештај о управи БиХ 1906, стр. 50.

(44) Hnp. SO5 породица које су се откупиле 1904. потрошиле су на то 794.095 круна, од чега 303.274 из сопствених средства; само 104.374 обезбијеђено je зајмом од Земаљске банке, а преосталих 386.447 из других јавних и приватних извора (Извјеттај о управи БиХ 1906, стр. 51).

(45) Резултати пописа жительства у БиХ од 10. X 1910, Сарајево 1912, стр. LXXXIII. (46) Die Agrarverfassung und das Grundentlastungsproblem in Bosnien und Herzegowina, стр. 67.

(47) Ближе о томе, Никола Јарак, Пољопривредна политика Аустро-Угарске и зелсъорадничко заоругарство, Грађа, Сарајево 1956, стр. 288. Упореди и, БиХ као привредио подручје, Сарајево 1938, стр. 430.