Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

венским, национално политичким плановима: од почетака оснивања Радикалке странке осамдесетих година прошлог века па до почетка друге деценије XX века Пашић и његова страыка били су стадно у спољној, националној политици свесрпски и балкански (а у прво време, посебно, и пробугарски) оријентисани. Y сполнополитички програм Радикалне странке од 1881. Пашић и његови другови унеће као цил странке помагање и подржавање неослобођених делова српства, и савез и братство с балканским народима а пре свега са Дрном Гором и Бугарском ( 7 ). Петогодишњи Пашићев боравак у Бугарској, која му je пружила политичко уточиште 1883 —1888. године, као да je join више учврстио његову пробугарску и балканску, антихурску усмереност. Пошто je већ тада, из Бугарске, успоставно прве везе с панславистичким крутовима у Русији, Папшћ ce временом све више и одлучније окретао према тој велико ј словенској земли. Y Русији Папшћ je видео велику и моћну силу чија je сполна политика одвајкада имала као један од главних својих циљева освајање мореуза и Цариграда, и која je, у склону те своје империјалистичке политике показивала (више но друге, западне капиталистичке силе Енглеска и Францу ска) интересовања за Балкан с његовим путевима за Средоземле ( 8 ), као и одређено разумевање и помагање антитурских, национално-ослободилачких тежњи Бугарске, Црне Горе, Србије и других балканских земала. Боравећи у Русији фебруара 1890. у својству председника српске Народне скупштине и председника београдске општине, па јула 1891. у пратњи крала Александра и његовог намесника Ристића, потом једно време 1893—1894. као послании Србије у Петрограду, Пашић je проширио и учврстио своје везе и са званичним факторима Русије и добио од њих одређена обећања помоћи за Србију. Његова приврженост Русији биће вазда дубока, трајна и скоро безусловна, почев од тада па за све време постојања царистичке Русије. Ослањајући се првенствено на Русију, Пашић ће у релативно дугом раздоблу радикалскнх влада после мајског преврата 1903. водити балканску политику, политику чији je крајњи цил за Србију био њено ширење према југу, пропшрење граница српске државе Старом Србијом (тј. Санџаком и Косовом) и Македонијом; после многих тешкоћа и сметњи та ће политика бита крунисана образовањем балканског савеза и победой балканских држава над Турском. YKpaTKo: за Пашића се може рећн, да као што je то већ рекао Е. Оман, да je њега његова прошлост лоше припремила за улогу реализатора југословенства (°). Све до балканских ратова Пашић je у основы био и остао балкански човек; политичар, проруски оријентисан, који je Y сполној, националној политгщи Србије решавао балканска питања и тражио балканска решења.

{') Народна радикаяна странка. I програм, II статут, Београд 1882, 9—lo.

(8) Ближе о томе: М. Екме ч и ћ, Русија и Балкан 1914, Летопис Матице српске, мај 1971, 542 cc

(9) Е. Haum a n t, н. д., 724; „Чшьеница je да je њега (Пашића) његова прошлост лоше припремила за улогу реализатора југословенства, али се не 6н смело тврдити да су тьегови противники били припре.мљенн боље од њета: њихов тврдокорни .историзам' и њихова вера да су супериорнији у свом .европеизму' оптерећивали су их ништа ыагье него њега тьегов ,балкапизам' ”.