Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

не (око сазивагьа тзв. ~опште народне скупштине”, око савезничког дипломатског признања Одбора, најзад око и на Женевској конферендији) . Али, иако у готово перманентном спору с Одбором и Трумбићем, ПашиВ није ни у једној од тих прилика доводио у питање „велики” ратни програм. Спорови измеВу српске владе с Пашићем на челу и Југословенског одбора с Трумбићем на челу, који су се низали од Крфске до Женевске конференције (па и после н>е), нису били спорови око „великог” или „малог” решења, већ спорови око улоге и места једног и другог фактора у борби за стварање заједничке југословенске државе као и у тој будућој држави. Папшћ у тим месецима није се борио за „мало решење" нити га je помшьао, него се борио за превласт Србнје, за своју сталну концепцију у основи једностраног, а не споразумног и равноправног, уједињавања. Он je преко лета 1918. стално истипао да се „све што се има радити за југословенско питаше мора радити преко Србије и са Србијом”, да Дугословенски одбор мора радити са српском владом” ( 16 ). Аодуше, у једној свађи с Трумбићем у јесен 1918. Пашић му je у једном моменту запретно и „малим” решењем („ми ослобаБамо рекао je, наводно, према Трумбићевој забелешци Србе најпре, они хоће с нама, Хрвати и Словении нека се определе ако хоВе с нама, ако не ншпта”). Али, та реч, бачена у току оштре, жестоке полемике, није била право ПашиВево мшпљење нити иегов стварни став у том тренутку; он je сам регенту малтене у исто то време објашњавао какве би све опасности настале и за Србију ако би Југословени из Аустро-Угарске доиста образовали своју државу, која би обухватила и Србе ван Србије, па се појавили на мировнрј конференцији као конкурент Србији ( 47 )! Y дискусији поводом веВ поменутог чланка „Србија има да бира" у »New Europe«, ПашиВев најближи сарадник С. Протнћ одговорио je, уместо ПашиВа, Ситону Ватсону, тврдеВн му, помало патетично, измеВу осталог: „На уску ’српску’ базу Србија може бити само пргшуВена неодољивом силом; а против ње се она бори свим својим силама и данас, као што се борила и јуче и ономад, и као што Be се борити и сутра и прекосутра” ( 48 ). IV Уместо закључка: Не би, по нашем мшпљењу, требало говорити о два ратна програма Николе ПашиВа „великом" и „малом”, у том смислу као да их je ПашиВ имао оба истовремено, држеВи стално „Мали” програм у резерви, или да je током рата претрчавао од једног програма ка другом, или да „није имао ништа против великог програма”, или да je „увек био спреман да се помири и с малим решењем”, a иајмаље би требало веровати да je ПашиВ био државник жонглерских комбинација које je хватао у лету, спреман кад испусти једну да брзо прихвати другу . ( 49 ).

(46) Исто, I, 230, 232. (47) Исто, 11, 449. (4S) Исто, I, 279.

(49) М. Дплштријевић, у Споменици Ник. П. Пашчћа, 81