Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

права и државе у којој политика представља спону и границу између људи, измеВу друштва и државе. Право показује где су поставлено те везе и где су покидане нити друштвеног ткива. Садрлсином права да се објаснити и сазнати механизам којим мањина чданова друштва оддучује и господари већином, односно како помоћу државе и других организација регулшпе понашање луди у друштву. Ни je потребно излагати друштвене чиниоце који су условили настаыак неједнакости луди у друштву и различита мишлеша ко ja о томе постоје. То би било и немогуће јер би требало обухватити безброј различитих ставова о настанку и суштишг права и државе и политике то би била историја мисли. Приликом определеша теоријског оквира сваке правие анализе не сме се губити из вида научна поставка да су право и држава творевине класног друштва условлеые појавом приватног власништва и имовинске неједнакости људи, која je довела до најдублег и најоштријег сукоба у друштву до класног сукоба. Класни сукоб je захтевао да се организује мањина која je концентрисала економска добра и моћ у своји.м рукама да би већину чланова друштва одржала у потчшьености. Та организација машине држава различитим средствима принуде морала je и мора да утиче на готово све токове друттва. Да би усмерила живот друштва и остварила одређене цилеве којима тежи, мањина носилаца моћи-мора правом да регулшпе положај човека као појединца и иегов однос према другим члановима друштва и институцијама. Одређивање цилева друштвеног развоја, усмеравање такова друштвеног живота регулисањем положаја и понашања човека и институција представла садржину политике. Имајући у виду друштвене чиниоце којима je условлена, с разлогом се констатује да je у класном друштву политика привилегија машине чланова друштва, носилаца моћи. ТакоБе, неоспорно je да су различити облхщи пргшуде само једна врста средстава којима хмањина може ефикасно да усмерава понашања већине чланова друштва. МеВутгш, мора се скренути пажња да истовремено мањина настоји да одржи потребно јединство друштва. Чини се да je веома значајно скренути пажшу на овај чинилац из више разлога. Прво, често се у полнтичкој теорији држава своди на организацију насила, а право на систем правила чију примену држава обезбеђује принудом. Политика се поставла у уске оквире деланности државне организации е и доношења одреВеые врсте правних аката. Аруго, приликом анализе друштвених чинилаца утицајних на право, државу и политику, сувише се ставла нагласак на сукобе класа у производши, док се утицај других сукоба не увиђа доволно или чак потпуно занемарује. Треће, што je посебно карактеристичио за неке теорехичаре у социјалистггчким земљама који претеидују да верно хумаче класике марксизма ида дају научну анализу односа државе и друштва ■— не указу je се на чшьеницу да у сваком друштву у којем због посте јања класних и других сукоба машина носилаца моћи мора да створи државу, постоје и елементи који сједишују чланове друштва. Право, држава и политика условлени су постојањем сукоба и одреБених чинилада који омогућавају повезиваше

170

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА