Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

чланова друштва на основу интереса који су им заједнички, без обзира на класну и другу припадност из које произилазе сукоби. Ову чињеницу треба нагласити посебно кад je реч о појму политике и положају и улози сваког члана друштва у њој. Политика се једним делом одвија у оквиру државе и у основи je правом регулисана. Положај и улога човека у политици тесно су повезани са његовим полсжајем у друштву уопште, и зависни су од низа чинилаца и односа. Са становишта правке науке не би било могуће доћи до потпуних сазнања и оценнти степей утицаја тих многобројних чинилаца на положај и улогу човека у друштву и политици. Међутим, метод правке науке даје сазнање о садржтшн овлашћења и обавеза човека као појединца и члана друшхвене заједниде уопште, као и о садржини овлашћења и обавеза човека у политици, ко ja je један од осиовних процеса у друштву. Чшьеница je да у систему? права и појмова правке науке не постоји општи појам који означава субјективитет човека као укупност његових свој става, овлашћења и обавеза и односа према другим поједннцима и ин■ституцијама. Истовремено, у праву и у правној науци после буржоаских револуцнја најочlиледније je дошла до изражаја та општост која je израз сложености едемената, чију je укупност веома тешко правно регулисати и теоријски одредити. Зато се чини да упоредноправно разматрање положила и улоге човека у социализму може да укаже: прво, на нове елементе правке и политичке једнакости луди у социЈ ализму, односно нови начин уставног регулисања положаја и улоге човека у друштву и политици, и друго, на изузетан знача ј политичке једнакости за обезбеђење зависности државе од друштва, односно, на могућности утицаја друштва на -формирање, организацију и начин рада државних органа. Данае je за развој социјализма значајно из више разлога скренути пажњу правке науке на ова питаньа, иако она не може дати потпуне одговоре на њих, као, на пример, политичка соцнологија или друге друштвене науке. Неоспорно je, да деЈМократизација друштава која граде социјализам, није изашла из класичних државноправних оквира буржоаског друштва. Може се рећи да неки облици организације и односа друштва и државе ннсу ни на степену који je остварен у буржоаском друштву. Чини се да je један од значајних разлога заостајања демократске срганизације друштва у социјализму, недограЬеност идејнополитичког става о положају човека у друштву и његовој улози у различитим институцијама које стварају друштво и држава као његова основна организација. Правни метод показује да у свим уставима постоје одредбе о власти радничке класе и о друштвеној својиии, укидању експлоатације људи и о награђивању према раду. Са становишта методологије права то се може оматрати показатељем нових елемената легитимности државне власти у социј ализму. То не значи да нсписивање ових реченица у текстове устава може да отклони реалну опасност од бирократије која у социализму има лтогућности да освоји монопол економске и политичке моћи. Таква спрега представља својеврсну опасност за развој демократије и власти радничке класс

171

МЕТОДОЛОШКЕ ТЕШКОНЕ ОДРЕБЕЊА ПРАВКЕ И ПОЛИТИЧКЕ ЈЕДНАКОСТИ