Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФДКУЛТЕТА

Анализа садржине одредаба устава, посебно права и слободе, јаснопоказује идејнополитички став владајућих снага о положају и улози човека у друштву. Регулисање положаја и улоге човека у друштву представља средишни елемент идејнополитичког програма сваког политичког система, па и политичког система социјализма. Овај елемент опредељује ставове о cvniтини па према томе и о улози државе радыичке класс у изградњи социјализма. Идејну скицу својинских односа, тј. друштвеног власншптва на средствима за производњу, структуру организације, начин рада државе и њен положа] и улогу у политичном систему социјализма изражавају уставне одредбе које регулишу положа] и улогу човека у друштву, односно одредбе о правима и слободама човека. Сазнање стечено правннм методом указује да je општа карактеристика политичког система социјализма недограВеност идејнополитичког става о положају и улоги човека и радничке класс и других друштвених снага у социјализму. Коректна егзегеза уставних одредби показу] е постављене везе и прекинуте нити у односима друштва, односно његових одреВених делова са државом. Правки систем има своју логику која открива неусклаВености његових елемената. Хијерархија правних аката и државне организадије представља израз повезаности различитих друштвених чинилаца и има сво] дубоки смисао све док постојн држава. У том односу, где je одреВено ко je виши и ко je нижи, тј. како ради и шта ради, прецизирано je и ко коме одговара, зашто се позива и кад се позива на одговорност. Хијерархија je начело које представл>а оквир у којем се садржи законитост рада државних органа, одговорност нижег државног органа вишем и одговорност највишег државног органа народу. Народ чине људи сви чланови друштвене заједнице, С друге стране, организации а државе треба да обезбеди да сваки човек, по]единая, као члан друштва, има одређена овлашћења којима утиче на састав, организадију и начин рада државних органа. Сваки појединац треба да се изјасни о овлагићењима највишег државног органа јер, како се каже језиком правних наука, од буржоаских револуција у држави je суверен народ. Вешней политички мислиоци, од Платона, преко Макијавелија и Монтескија, до Маркса, давали су предлоге различитих решења односа државе и народа, односно друштва и државе. Од краја XVIII до друге деценије нашег столећа уставима се регулише однос друштва и државе, односно положај човека у друштву, полазећи од идеје суверености народа. Уставност социјализма je почела 1917_ године прокламовањем суверености радног народа, односно радничке класе, у држави која je требало да обезбеди да „Слободан развитак сваког појединца буде услов слободног развитка за све”. Идејни основи и пројекти за решење односа радничке класе, односно друштва и државе, на којима се темељи уставност социјализма, садржани су у делима класика марксизма. Међутим, анализа садржине политичких и правних аката којима je регулисана та нова организација државе, која je требало да ослободи и човека и друштво потчшьености мањини управљача, показује да ]ош увек нису на одговарајуВи начин идејно-политички постављени основи новог односа друштва и државе, па према томе и положаја и улоге чо-