Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

израз интереса владајућих класа у њима ( 7 ). Ова мисао, ако се не схвати једнострано и упрошћено, има и данас општу важносх за теорију и праксу међународних односа, у условима постојања и општења држава различите друштвене структуре, када je социјализам постао светски систем друштвених, па и међународних односа. Другим речима и поједностављено речено, демократизација друштвеног живота унутар земле нужно се испољава или треба да се испол>и и у њеној спол>ној политици, а погохово треба да се изражава у међународним односима социјалистичке државе. д) Супротставлзање недемократској друштвеној суштини тајне дипломатије и њено укидање у пракси, јер je начин остваривања спољне политике буржоаских држава, посебно хегемонијалне спољне политике и дипломатије империализма и ондаппьих великих сила, представља исто тако битан саставни елеменат новог социјалистичкот приступа остваривању спољне политике у националним и светским мерилима. Лењинове идеје о сполјНој политици нове социјалистичке државе и о објављивању тајних и ексилоататорских међународних уговора царске Русије биле су повод да Троцки, већ 22. новембра 1917. године, тајну дипломатију окарактерише као својство сваке империјалистичке политике, a њено укидање као неопходан услов сваке „поштене, народне и стварно демократске спол>не политике”, да би се изричито позивао на „суд јавног мњења” као критеријум њеног политичког вредновања у друштвеној праксн ( s ). И ово je теоријски став односно и начело политичке акције који имају општу вредност у савременом свету, без обзира на све његове сложености и противречности, поготову у условима када су стари и нови облици тајне дипломатије, вшпе или мање, прихваћена средства међународног општења, и то не само меЬу „великим” и „највећим”. Има симболикс, али je и реалан одраз стварности ондаппьих међународних односа, која je још обележје света у којем живимо, што je тајност преговора председника Винсона (Wilson) који се, под утицајем и после Лењиновог Декрета о миру изјаснио против тајне дипломатије, ca Лојд Џорџом (Lloyd George) и Клемансо-ом (Clemançeau) обезбеђивао амерички стражар са исуканим бајонетом на пушци, да би онемогућио приступ чланова делегација осталих савезничких и удружених сила разговор има „велике тројице”. ( 9 ) Y том светлу сагледан, изложени став према тајној дипломатии, чију je класщг функцију Лењин определио имајући првенствено у

(7) Y чланку О једној карикатура марксизма (1916) Лењин je истицао узајамну повезаност и утицај унутрашње друштвене структуре и сполше политике држава, наглашавајући да je ~из основа погрешно, немарксистички, ненаучно политику делитн од 'спољне политике' или, чак, спол>ну политику супротставлйти унутраиЈњој политици”. Вид. Магарашевпћ, цит. дело у бел. 4, стр. 203—204; Р. Стојановић, Савремени значај Лењиновнх метода у проучавању међународних односа, Научни скуп Октобарска резолуци ja и народи Југославије, Котор, 1967.

(8) Carr, A History of the Soviet Russia, The Bolshevik Revolution 1917—1923, Voi. 3, London 1957, особито стр. 10.

(0) Nicholson, Diplomatie, Берн 1947, стр. 64. и сл. Поближе; Магарашевнћ, нав. дело из Зборника Правног факултета у Новом Саду у бел. 1 и тамо наведена литература.