Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

183

О ДЕМОКРАТИЗАЦИЈИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВШИ

виду да je својствена буржоазији и буржоаским државама, ( I 0) треба да буде и чини један од елемената концептуалног приступа процесу демократизације спољне политике у Југославији ( и ). С друге стране, укидање тајне дипломата je je исто тако процес условљен како степеном демократизације унутар земље тако и општим склоном меЁународних односа, без обзира на то што одлучивање и о међународним односнма треба да постане све значајнија функција опште демократизације друштва и посебно уставног и политичког система, нарочито у једној социјалистичкој земљи. Све ово и ради тога што то одлучивање добија посебну важност у савременој међународној заједници, у којој су основна питања мира и свеобухватне међународне сарадње истовремено и егзистенцијална питања развоја, чак и опстанка држава и народа, па и делог човечанства. При томе, дејство спољних чинилаца у зависности од конкретних услова, што исто тако не треба сметнути с ума када je реч о општој друштвеној и прогреснвној функдији демократизадије спољне политике ca становишта социјализма, може да има повремено преовлаВујући, иако не одлучујући утицај на егзистенцију и Слободан развој држава и народа ( 12 ). 3. Полазећи од схватања о повезаиости спољне политике и унутрашње структуре држава ( 13 ), демократизација спољне политике у социјалистичкој држави теоријски посматрано подразумева и то да једно од битних обележја социјализма и социјалистичке демократије чини њихова друштвена функција негације отуђености човека од политике као „силе изнад друштва” и подруштвљења сваке политшсе, па тако и спољне политике. Демократизација спољне политике отуда треба да се испол>ава у друштвеној пракси као један од облика подруштвљавања политике уопште. То поготову треба да буде историјска улога и задатак социјализма и социјалистичке демократије у једном самоуправљачком друштву као што je југословенско. На тај начин и у том смислу, демократизација

(io) Лењин развија ову мисао: тајна дипломатија сачувана je у капиталистичким земл>ама, a најбоље у демократским републикама. Та тајна састоји се у томе што се најважнија питања; рат, мир и дипломатска питања решавају од стране ништавне трупе капиталиста, који обмањују не само масе него често обмањују и парламент". Вид.: Поли. собр. сочињехша, т. 32, стр. 335 и т. 40, стр. 285).

(ii) ~Спорна политика Југославије произилази из федералист карактера вишенационалне заједнице и развоја непосредне социјалистичке демократије, a темеље се на удруженом интересу радних Лзуди, народа и народности, социјалистичких република и покрајина и афирмише се према свим тим субјектима јавно не признајући тајне споразуме нити договоре на рачун трећих. Поред Лехьиновог начела да комунистичка држава не сме да зпа за тајну дипломатију, утрадили смо у наше сполэне односе и принципе отворености према свету за економске, културне и научне везе ..." (Рибичич, цит. дело у бел. 3).

(12) ~ . . . соцнјалистичко друштво, и само join недовольно развијено и противречно, живи и развија се у сложеном, противречном па и непријателзском свету. То све утиче на још увек ~класично" организовање, извршавање па и припрему и формулисање фунхсције међународних односа у социјалистичким земљама. Она још увек не може бити јавна, a још махье салюуправна и кад постоје тежње и жеље у том правду" (Ј. Борђевић, Уставно право, треће допухьено издање, Београд 1972, стр. 374).

(13) О друштвеном систему соиијалистичке Југославије као детерминанти спол>не политике: Гавранов-Стојковић, Међународни односи и спольна политихса Југославије, Београд 1972. стр. 276. и сл.