Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сподне политике обухвата подруштвдавање споднополнтичких делатности како оних у земљи, а нарочито процес доношења одлука, одлучивања и остваривања одлука у држави, тако и оних који су појавни израз општења које прелази државне граьшце. Y крајњој анализи, према томе, демокрахизација сподне политике испољава се и као један од битних елемената процеса одумирања државе и деетатизације функција социјалистичке државе у општем и самоуправном подруштвдавању друштвених делатности и политике. У обиму и степену у којима се то подруштвљавање одиста остварује у друштвеној пракси, оно je чинилац превазилажења отуВености човека у основним и суштаственим облипима његовог живдења и као поједгшца и као друштвеног бића, тј. у отуВеном раду и дудском начину његовог постојања, а посебно отуђења у политичкој држави. Y овом концептуалном приступу, демократизација сподне политике се појавдује као један од битних елемената остваривања продеса одумираньа државе, подруштвљавања друштвених делатности и политике уопште, значи и као чинилац оживотворена Марксове идеје о асоцијадији слободних произвоВача и у споднополитичким делатностима односно спољној политици. Друштвена природа, садржај и домашај друштвено-економских и политичких права „радних дуди и грађана” и „народа и народности”, према томе, чине фундаменталну основу и остваривања демократизације сподне политике у Југославији, њеног поступног претварања у реалност, опредедују њену класну улогу у нашој земди. Овај приступ исподио се нарочито у „радничким амандманима”, а у овом часу још одреБеније и свеобухватннје у низу релевантних одредаба Нацрта О 4 ). Изложени приступ није без значаја и са становишта опште теорије и друштвене праксе социјалпзма у савременом свету. Очнгледно je, найме, да постоје чак и битне разлике у схватању друштвене функдије социјализма ако се пође од гледишта да су проблеми одумирања државе или отуБења неактуелни или превазиВени у социјализму односно комунизму, да je, штавише, примена појма отуђења на услове социјализма бесмислена ( 15 ). Све ово се одражава на теорију и став у друштвеној пракси према бирократизму и технократизму. Ово концептуално сагледаван.е изражава и схватанье, посебно када je реч о Јутославнји као социјалистичкој самоуправној држави, да je демократизација политике, па тако и сподне политике, друштвено кретање и процес који се не остварује одједном, самом чињеннцо.м подруш-

(14) Овде имамо у виду целину одредаба Уводног деля (Основна начела) Нацрта, а нарочито одредбе о томе да се социјалкстичко друштвено уређење у Југославпји засн!ша „на односима међу људима као слободним и равноправним произвођачима", да у „цил>у изградње друштва као слободне заједнице произвођача, радннчка класа и сви радни л>уди развијају самоуправну социјадистичку демократнју као посебан облик диктатуре пролетариата у коме се остварује подруштв.ъаваlье политичке власти", као и поготову одредбе о друштвено-економском положају човека у удруженом раду, односно о удруживању рада и средства друштвене репродукције (чл. 10 и сл. Нацрта).

(15) Вид., на пример критику у АДР Блохове филозофпје отуВења као ревнзије марксизма: Враннцки, Хнсторија марксизма, друго прерађено и допуњено издаље, друт књнга, Загреб 1971, стр. 2 24 —225. Ynop.: Blischtschenko, Sovjetische Menschenrechtspraxis und ihre internationale Bedeutung, Берлин (ААР) 1973, стр. 4. и сл., оссбито стр. 14—15.