Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

185

О ДЕМОКРАТИЗАЦИИ! СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

твљавања средстава за производњу ы успоставлањем диктатуре пролетариата. To je друшхвени однос у којем ce демократизација политике и посебно сполне политике остварује као друштвена могућност, a друштвена стварност постаје поступыо и свесном делатношћу најпрогреснвнијих друштвених снага содијалистичког друштва. Демократизација сполне политике, значи, подразумева и обухвата, слично као и у другим областима друштвеног живота и егзистенције човека у оквирима једне социјалистичке глобалне друштвене трупе, свесну политичку активност и њој одговарајуће акције и мере. Њнхова општа друштвена сзрха треба да буде успоставлање таквих општедруштвених оквира и услова, пре света друштвено-економских и политнчких у уставном систему, који омогућавају и доприносе стварању активног, стварног утицаја и учешћа непосредних произвоВача н у процесу одлучивања у спољној политици, а нарочито у извршавању и надзору над остваривањем спољне политике ( le ). Свесна политичка активност, акције и мере нужно морају да имају и институционално обележје; оне могу првенствено да се остварују наосновама и у општим оквирима политичког и посебно уставног система социјалистичке државе. Оне могу да се остварују и у институционализозаним оквирима делатности друштвено-политичких организација, па и појединада, тј. њиховим учешћем у реализацији процеса демократизадије сполне политике. Све су то, заправо, ошпти уставноправни и основни политички видови исполавања демократизације сполне политике, посебно у Југославији као социјалистичкој самоуправно] држави. Y историјској перспективи сагледано, y Југославији je процес подруштвљавања политике и борбе против тенденција изопачавања социјалистичког друштва „коровом бирократизма” (Лењин) обухватао разне области друштвеног живота, нарочито после раздобља „државног”, „административног” содијализма. Реч je о друштвеној могућности, која може да постане стварност друштвених односа у социјалистичкој земли. Ту могућност и опасност по одржање и развој содијалистичке демократије, чак власт радничке класс, далековидо су предвидели оснивачи марксизма ( 17 ). Демократизација сполне политике у овом друштвеном кретању упадливо je заостајала у поређењу ca општом усмереношћу и развојем југословенског самоуправљачког друштва. Истина, нарочито од доношења Устава СФРЈ од 1963. године могла се запазити не само у нормативним, прописима него и у прапси, посебно у настојањима да се преобрази и

(16) Привредна и друштвена реформа je и у области спољне политике била једаи од чинилаца, који je допринео томе да се на основама дотадашњег општег друштвеног развоja социјалистичке демократије у Југославији, али у новом светлу, постави и питање демократа зације сполэне политике као актуелан проблем даљег унапређења сахмоуправљачке и социјалистичке демократије. Поблюке: Магарашеврхћ, О демократизации спол>не политике,, нав. дело у бел. 1, стр. 206—207.

(17) Енгелс, у уводу Марксовог дела ГраЪански рат у Француској, да наведемо један добро познат пример, теоријски je уошптно на основу праксе Париске комуне ту опасност. изразивши мисао да се радничка класа „да не би изгубила своју тек извојевану власт. . . мора осигурати против својих властптих представника и чиновника, проглашујући да свп они, без икаквог изузетка, могу бити у свако доба смењени” (Маркс-Енгелс, Изабрана том I, Београд 1949, стр. 460. Подвукао А. М.).