Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

учини делотворним скупштински систем снажењем утицаја представничких органа и тела у Савезној скупштини, тендендија њнховог непосреднијег и стварнијег учешћа у утврВивању основа н смерница спољне политике и дипломатије Југославије, као и у надзору над њеним спровођењем ( 18 ). Y ставни амандмани од 1968. и 1969. односно од 1971. и 1972. године представљају развојне фазе и у регулисању демократизације спољне политике, ca посебним нагласком на учешћу и одговорности република и аутономиих покрајина у утврБивању и остваривању спол>не политике федерапије ( 19 ). Y овом развоју иca становишта демократизадије спол>не политике посебну друштвену улогу и значај имају нове одредбе Пацрта о увоВењу делегатског система, као једног од битних чинилаца самоуправног остваривања подруштвл>ене политике и посебно спољне политике у друштвеној пракси. Не спада у замшшьени предмет овог рада да се шире и у појединостима изложе ова питања. Начелно и уопштено речено, нарочито ако се поВе од у претходним излагањима изкетог става да je и демократизација спољне политике дијалектички друштвени однос, процес који треба не само да се правно регулише него и реално остварује у друштвеној пракси, тада не треба сметнути с ума неколико ствари. Подруштвљене политике и спол>не политике у соцнјалистичкој самоуправно] демократији и делегатском систему јесу појавни облик деетатизацнје, дебирократизације и детехнократизације, дакле, превазилажења отуђења. МеВутим, они носе у себи и могућност испољавања нових облика отуђења у разним облшхима и на разним нивоима. Збсг тога, у праћењу и проучавању одвијања процеса демократизације спољне политике, њеном вредновању и остваривању у друштвеноЈ пракси, неопходно je да се имају у виду стварна друштвена кретања, посебно друпптвено-економски односи и карактер односно степей њиховог подруштвљавања, који су предуслов ефективног остваривања демократизације разнпх облlжа надградње, укључујући и спољну политику ( 20 ).

(18) Поближе: Магарашевић, цит. дело у бел. 16, стр. 205—206; С. Борђевић, ши. дело у бел. 1, особнто стр. 558—563.

(iß) Вид. за појединости: J. БорВевнћ, цит. дело у бел. 1: J. Борђевнћ, цит. дело у бел. 12, ос обито стр. 137—141; 374—375, 556—557; Магарашевнћ, цит. дело у Зборнику Правног факултета у Новом Саду, нав. у бел. 1, passim. Сажет и врло добар исторпјски преглед и анализу уставноправних решења у сполјНОј тюлитици и међународним односнма у југословенској федерацию] уставности даје: Пађен-Бакотић, цит. дело у бел. 1, passim. Вид.: Ристић, Развој идеје федерализма у уставннм текстовима од 1946. до 1969, у Зборнику Федерализам и национално питагъе, Београд 1971, стр. 247. и сл.

(20) При томе, на пример, за такво вредновање значајно je да се утврди у којој мери радни л»уди у основннм организацијама удруженог рада и њиховим асоцијацијама стварно чздлучују о дохотку и ггроширеној репродукцији, о огантим друштвеним потребама и друштвеној акумулацијн у целини, да ли се проглашена по.штика ~растерећења привреде" као материјална основа самоуправне соцнјалистичке демократије ефективно остварује, или како се одвија процес демократизације у кадровској политици, посебно у светлу сузбијања тенденција бирократнзма и етатизма, или, чак, да ли се мења социјални састав СКЈ као водеће политичке организације, какав je утицај непосредних произвођача на политику СКЈ односно жако дејствује делегатски систем на делатност извршно-управних органа на свим штоима.