Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

187

О ДЕМОКРАТИЗАЦИЕЙ СПОЛзНЕ политике Y ЈУГОСЛАВИЈИ

4. Досадашња разматрања могу да послуже као основа и путоказ за ближе одређнвање демократизације спољне политике као особеног друштвеног односа. Демократизација спол>не политике, према томе и најопштије пој мовно одређено, подразумева историјски условљену и класну категорију коју, у садашње време, опредељују нарочито ови битни елелгенти. Један je друштвена структура и систем држава, нарочито њихово друштвено-економско и политичко уређење, њнма одговарајуће уставноправно и институционално регулисање области спољне политике и међународних односа уопште, укључујући и начела спољне политике, као и посебно начина одлучивања о спољпој политици и надзора над њеним остваривањем унутар земле и у међународним односима, те права и дужности носнлаца спољнополитичких делатности. Друго je одређивање класне суштине и друштвене функције спољне политике, пре свега држава, али н других учесника у међународним односима у националним и светским размерама, а посебно друштвене улоге спољне политике социјалистичких држава и других напредних друштвених снага, првенствено на основу утврђених цнљева и начела њихове спољне политике; ту je основни и најопштији критеријум следеће: борба за демократизацију и демократско остваривање спол>не политике, чији иосилац треба да буде радничка класа у надионалним и светским размерама, саставни je и неодвојиви чинилац опште и универзалне борбе остваривања историјске функције радничке класе и ньеног ослобођења у националним и светским размерама. Треће je остваривање утврђених диљева и начела спољне политике, пре свега у непосредном међудржавном општењу и у оквиру међународних организација, али и другим начинима међународног комуницирања класних, професионалних и других друштвених група и организација, првенствено у светлу проглашених циљева и начела спољне политике држава и других субјективних чинилаца међународних односа, тј. критеријум друштвене праксе у остваривању проглашене спољне политике у њеном научном изучавању, када се остварује као друштвена реалност ( 21 ). Сви ови елементи, заједно и у узајамној повезаности, успостављају и опредељују могућности, услове и посебно отите политичке и правке оквире напредне друштвене улоге спољне политике држава и других уче-

(21) Критичка оцена Војина Димитријевића нашег појмовног разликоваља између сподне политике и дипломатије има одрећену тежину. Ипак, по свему изгледа да je оно неопходно и за систематско изучавање праксе остваривања демократизације сподне политике. Поготову je нужно за научну оцену односа прокламованих начела и цил>ева сподне политике и њихове примене у реалној пракси, jep се они остварују првенствено дипломатијом. Општа друштвена функција спол»не политике je, найме, да одреди основна начела међународннх односа, опште смернице, најопштије и дугорочне спол>нополитичке цил>еве и интересе и евентуално основне начине њиховог оживотворења, тј. да утврди стратегију међународних односа хьених носилаца, пре свега држава. Друштвена je функција дипломатије, пак, да њој својственим начинима међународног општења обезбеди остваривање сподне политике у завнсности од конкретних околности и у краћим временским раздобдима; у том смислу je тактитса међународних односа. Тенденција формулисагьа начела сподне политике у савременим уставима, укдучујући и Устав СФРЈ, упућује на овакав концептуалан приступ. Поближе: Магарашевић, Дипломатија као начин и средство међународног општења, Зборник Правног факултета у Загребу, 3—4 (1966), стр. 286. и сл. и тамо наведена литература.