Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сника меВународних односа како у национал! шм тако и у светским мерилима. Демократизадија спољне политике, отуда, теоријски и у пракси обухвата првенствено унутрашње и мећународне политинке и правне аспекте, а посебно меВународноправне видове њеног остваривања од стране учесника у меВународним односима, данас особито држава, групација држава, меВународних организадија и осталих актера меВународних односа и спољнополитичких делатности. Појам демократизације спољне политике и, поготову, проучававье њеног . остваривања у друштвеној пракси, обухвата према томе веома сложену социолошку, економску, политичку и правну проблематику, и не само н>у; ова проблематика захтева, између осталог, свестрано и упоредно изучавање и регулисање материје спољне политике и меВународних односа у земли и у међународним размерама, и то у условима меВународног комуницирања држава које имају различито, па и супротно друштвено уреВење.. Y томе, посебно када je реч о концептуалном приступу демократизацији спољне политике са становшпта опште друштвене и класне улоге социјализма, релевантно je и то да се сложености и противречности савременог света у усредсреВеном виду испољавају и нај тај начин што се, поред истоветности у спољној политици и дипломатији социјалистичких држава и напредних друштвеных снага, јавлају разлнчита теоријска схватања и пракса у односу на нека битна пнтања савременнх меВународних односа. То je нарочито случај, на пример, у погледу опште друштвене и класне функције начела социјалистичког интернационализма у национал ним и светским размерама или уннверзалности примене начела политике мирољубlше коегзистенције ( 22 ). 5. Одредбе о начелима спол>не политике Југославије у Нацрту, посебно о „мирољубивој коегзистенциј и и актнвној сарадњи држава и народа” као основном и руководећем начелу њених меВународних односа, значи, изражавају одреВени социјалистичски концепт и приступ битним питањима савремених меВународних односа, њихове дале демократизације, али и визију њиховог развоја у будућности. Због тога, ова начела нису само „саставни део” савезног Устава и „основа и правац тумачења устава и закона, као и за деловање свих и свакога” (Уводни део, Основна начела под X), него и уставноправно формулисање идејно-политичког схватања друштвене улоге спољне политике и дипломатије једне социјазШстичке сазмоуправне државе ко ja je, опет нимало случајно, као једно од начела своје сполне политике записала у уставу и принцип свестране меБународне сарадње са „другим државама и народима” и стварање „демократских облика повезивања држава, народа и људи”, у ком погледу je ..отворена заједнпца” (Уводни део, Основна начела под Vili, ст. 3) С 23 ).

(22) Поближе: Милошевић, цит. дело у бел. 4, стр. 225—228; Гавранов — Стојковић, цит. лело у бел. 13, стр. 343—348; Матес, Несврстаност теорија и савремена пракса, Београд 1970, особито стр. 183. и сл.; Прибићевић, Односи нзмеВу социјалистпчких снага, МеЬунаролни роднички покрет, 5—6 (1968); Вукадиновић, Пролетерски иитернацноналпзам у теорији и пракси односа између социјазистичких држава, Политичка мисао, 4 (1968); Магарашевић, Начело неинтервенције у змеђунарозхни.м односзз.ма н меоунаролном праву, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 111 (1969), стр. 174—173, и тамо наведена литература.

(23) Поближе о начелима спол-не политике Југославпје: Борђевнћ, гит. дело у бел. 12, стр. 137—141 и 375; Гавранов — Стојковић, цит. дело у бел. 13, стр. 327—343.