Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

189

О ДЕМОКРАТИЗАЦИЈИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Обележје отворене заједнице je, отуда, једна од карактеристика поступног одвијања демократизације спољие политике у Југославији; социјалистички самоуправни демократизам унутар земље, найме, определ>ује и отвореност југословенског глобалног друштва поема иностранству и демократизам у уставоправном утврВивању начела спољне политике, као и праксу остваривања спољнополитичких и дипломатских делатности, без обзира на то да ли их остварују федерација или неко друга унутар земље и у иыостранству ( 24 ). Ова отвореност изражава се и у одредбама чл. 251, ст. 2. и 3. Надрта, које најопштије регулишу права и дужности република, аутономних покрајина, општипа, организација удруженог рада и других организација и заједница у остваривању спољне политике федерације као субјеката мећународних односа по унутрашњем праву Југославије, али не субјеката меВународиог права jep je то једнно и искључиво федерација ј 25 ). Y овом контексту политички и правно je релевантна једна од новина у одредбама Нацрта о начелима спољне политике Југославије, којима ce као један од начина њиховог остваривагьа утврБује и „поштовање општеприхваћених нор ми меВународног права” ( 26 ). С друге стране, коликогод разлозн целисходности и процене реалног стања упућују на опрез у формулисању уставних одредаба ове врсте, чини нам се, нпак, да je у чл. 187. Нацрта требало ићи даље од напред поменуте одредбе основних начела Уводног дела савезног Устава. У чл. 187. Нацрта могла би се унети одредба, слична оној из Преднацрта Устава СФРЈ од 1963. године, којом би се одређеније утврдила начелна обавеза федерације, република и аутономних покрајина да бар њихови закони морају да буду у сагласности са заюъученим меВународним уговорима федерације. Баш у условима уставноправног регулисања новог општег положаја, права и дужности односно одговорности репулика и аутономних покрајина и у међународним сдносима у Југославији као отвореној заједници, за овакво решење говори и то што су у општем међународном праву у генералном положају, правима и дужностима односно међународној одговорности начелно изједначене унитарне државе и федерације. То je поготову случај са федерацијом у општем међународном уговорном праву, па и са ЈугоСлавијом, у њеном својству јединственог, искључивог и федеративно уређеног субјекта меВународног права. Поред тога, за ово решење говори и то што je Југославија преузела у своје унутрашње право Бечку конвенцију о уговорном праву од 1969. године (Бечка конвенција). На основу одредаба ове

(24) Појам „отвореног” друштва или заједнице има различита појмовна значења која зависе од схватања и праксе њених носилаца. Бергсон, на пример, везује га за демократнју и супротставл>а природном као затвореиом друштву (Deux sources de la morale et de la religion, Psris, 1932). Поближе о појму и друштвеној прпроди „отвореног" друштва и заједннцс: Popper, The Open Society and its Enemies, Лондон 1945, passim; J. Борђевић, Политички систем, Београд 1967, стр. 308 и сл.

(25) Вид. за појединости: Магарашевић, цит. дело из Зборника радова Правног факултета у Новом Саду, VII (1973), нав. у бел. 1, стр. 217—218.

(26) Ово без обзира на то што у пракси, како искуство неких савезних држава које имају сличне одредбе у својим уставима показује, могу да настану нејасноће у погледу домашаја у унутрашњем праву оваквих општих одредаба. То je посебно случај у СР Немачкој,