Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Конвенције проистичу за федерацију низ процесно- и материјалноправних обавеза и у погледу примене у унутрашњем праву sui generis меЬународних уговора федерације из чл. 251, ст. 1. Нацрта, тј. уговора „који захтевају доношење нових или измену важе Вих републичких односно покрајинских закона или из којих проистичу посебне обавезе за једну или више република или аутонолших покрајина”. Ту ce постављају ca становишта односа међународног и унутрашњег права и примене ових уговора у унухрашњем праву у теорији и пракси низ сложених, па и охворених пита ња, на што je већ указано у њиховом проучавању ( 27 ). Y овом случају правно je релевантно и то што се у Надрту међународни субјективитет федерације одређује и на тај начин што je генерално утврђена федерална материја од зај едничког интереса и у оквиру овог уставноправног института и општа надлежност федерације у меЬународним односима, дакле, и по унутраппьем праву Југославије С 23 ). Тако, чл. 222, ст. 1. Нацрта одреВује „међународни положај и односе зсмље ca другим државама и меБудржавним организацијама” као федералну материју од заједничког интереса, што значи да односи са невладишш међународним организацијама не спадају у ову материју ј 29 ). По чл. 253, ст. 1. и 6. преко савезних органа и организација, измеВу осталог, федерација „закључује, ратификује и обезбеВује извршавање меВународних уговора”, односно „обезбеВује извршавање меВународних обавеза СФРЈ”, а Председништво односно Председник СФРЈ представљају федерацију према иностранству и обављају у њено име уставом утврВене спољнополитичке и дипломатске делатности С 3O ). 6. Уводна излагања овог рада почивају на схватању да основне компоненте одвијања и проучавања демократизације спољне политике у Југославији чине марксистичка теоријска мисао и пракса, као и кои кретни услови и особености развоја самоуправног содијализма у нашој земли. Теоријски и нарочито у друштвеиој пракси није могуће строго одвојити ове колшоненте, као што то показују и досадашња разматрагьа о приступу и уставноправним решењима у Југославији у области спољне портике и меВународних односа уопште. То важи и за право на самоопредељење и решавање нашюналног шиања који су били у средишгу марксистичке теоријске млели и праксе и у светским размерама, поготову од Лењиновог приступа овом проблелгу, yrobynyjyßH и н>ихово решавање у социјалистичкој Ј^чославији.

(27) Текст Бечке конвенције; Службени лист СФРЈ, 30 (1972). Вид. за појелиностн: Пађен Бакотић, цит. дело у бел. 1, особито стр. 75—77; Магарашевпћ, цит. дело у Зборннку радова Правног факултета у Новом Саду, VII (1973), нав. у бел. 1, стр. 210—217.

(28) Надлежност федерацнје у међународннм односима кспо.ъава се и кроз институт посебне надлежности федерације у овој области путем утврђивања поједшшх питања Koja истотако спадају у федералну материју од заједничког imrepeca. Y чл. 253. Надрта набрајају ceниз односа који се регулншу и правнлима међународног уговорног права, а не само унутрашн.ег права Југославије. Обо питање захтева посебно проучавање и прелази ограничени предмет овог рада.

(29) Слично и СР Немачка. Поближе: Bernhardt, Der Abschluss völkerrechtlicher Verträge im Bundesstaat, Köln Berlin 1957, особито стр. 121. и тамо наведена литература.

(эо) Чл.: 287, ст. 1; 289, т. 5; 310, ст. 1; 312, т 3. н 5. Нацрта.