Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

191

О ДЕМОКРАТИЗАЦИ ЈИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Вишенационалност, као друштвена схварност и једно од изразихих обележја и особеносхи јухословенског глобалног друштва,, опредељивала je развој и облике југословенског федерализма и федералне усхавносхи. При хоме, хреба исхаћи да je посебно хеоријска мисао у Југославији национално питагье смахрала у основи и начелно, али не и коначно решеним и да није искључивала могућносх „акухног охварања овог или оног аспекта националног питања”, првенствено као произвола деловања остатака буржоаског национализма, државног бирократског централизма и постојећих економских, културних и других неједнакости међу народима, народностима и регионима Југославије; истовремено je истицала улогу заједничких интереса и ј единства народа и народности Југославије како за остваривање њихових интереса, тако и за општи друштвенп напредак ( м ). Y овом смислу, вишенадионалносх се исполавала како у идејно-политичким основами тако и у уставноправном приступу федерализму и у ранијим текстовима Устава и уставних амандмана и поготову у Нацрту. Нацрт, найме, полази од општег схватања да je самоуправно одлучивање о вишку рада друштвено-економска основа, нужан предуслов и националне еманципадије, а посебно у погледу спољне политике и међународних односа као материје од заједничког федералног интереса, да je одлучивање о њој битан чинилад обезбеђења равноправности народа и народности и радних луди и граЬана у оквирима федералног уређења и уставности (“). И једно и друга су истовремено чиниоци превазилажехьа отуђења и подруштвлавања политике не само у процесу демократизације сполне политике него и генерално, у односима који спадају у облает решавања националног питања на социјалистичким самоуправним основами ( 33 ). Према хоме, новине у уставноправном решаваньу националног питања у Југославији јесу и елеменат постушюг остваривања демократизације спол>не политике у југословенском глобалном друштву као отвореној заједници ( м ). Не улазећи на овом месту у појединости решења у Нацрту, битно je уочити да су сполна политика и посебно „међународни положај и односи земле са другим државама и међудржавним организацијама" уређени као федерална материја од заједничког интереса. Y томе се првенствено пошло од разраде начела равноправности народа и народности, равноправног учешћа и одговорности република у органима и организацијама федерације, њиховог споразумевања и усаглашавања ставова у

(31) Вид.: Кардељ, Развој словеначког националног питања, Београд 1958, особито стр. 43.

(32) Политичка концепција функције унутар земље спољнополитичких делатности ради обезбеђења стварне равноправности посебно je одређено изложена у одговарајућим резолуцијама републичких партијских конгреса у 1968. години. Вид.: Југословенски преглед 1968, особито стр. 420, 448, 468 и 483.

(зз) Поближе: Ристић, цит. дело у бел. 19, passim; Блажевий, Однос класног и националног у савременом социјализму с обзиром на функције федерације и република у нашем систему, Наше теме, 5 (1970); Пашић, Нације, наднационална интеграција и социјалистичкн федерализам, Социјализам, 4 (1973); J. Борђевић, Смисао и идејне основе новог Устава СФРЈ, Међународна политика, 556 (1973).

(34) За разлику од Устава СФРЈ од 1963. и његових амандмана од 1968. и 1971. године ћацрт садржи разрађеније одредбе о началу равноправности народа и народности, укл.учујући и остварива!ье права народности у општини. Вид. особито чл. 223—225 Нацрта.