Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

192

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остваривању функција федерације и у спољној политици, и то генерално, у ус врћивању и спровоћењу политике федерације у овој материји, па тако и њене политике међународних односа у уставом утврђеном садржају (»). Ca становшпта остваривања спољнополитичке функције федерације као материје од заједничког интереса даљу особеност уставноправног регулисања у Нацрту представља то што, слично новинама по уставним амандманима од 1971. годиие v поређењу са одредбама V става СФРЈ од 1963. године, надлеокност федерације у овој области по унутрашњем праву више није искључива. To je нови однос у федерацији који je произвол учешћа република и аутономних покрајина и њихове одговорности у ушрђивању и спровођењу спол>не политике у федерацији. Ова надлежност се остварује механизмом узајамне сарадње и споразумевања између федерације и република односно аутономних покрајина ( м ). С друге стране, пак, Нацрт задржава новину по уставыим амандманима од 1971. године и утврђује непосредну одговорност и њој одговарајућу непосрвдну надлежност. органа федерације у федералној материји од заједничког интереса, укључујући спољну политику и међународне односе Југославије, али и у овом случају на особен начин и у сагласности са новим уставним положајем и улогом република и аутономних покрајина, тј. у оквиру и границами утврЬеним у савезном Уставу и имајућн у виду права и дужности република и аутономних покрајина и механизам споразумевагьа у федерацији ( 37 ). У ово подручје спада ју и нова уставна решења у погледу sui generis међународннх уговора федерације од интереса за и аутономне покрајине. Нацрт текстуално преузима одредбе Уставног амандмана XXXV, т. 1. и у складу са новом организацијом и функцијама Скупштине СФРЈ ставља у делокруг Већа република и покрајина да одлучује, на основу сагласности скупштиыа република и аутономних покрајина, „о закључивању међународних уговора који захтевају доношење нових или измену важећих републичких и покрајинских закона, шш из којих проистичу посебне обавезе за једну или више аутономних покрајина”. Нацрт, исто тако, преузима одредбе Уставног амандмана XXXV, т. 1, по којима се поступак закључивања овнх међународних уговора утврђује савезним законом, уз сагласност републичких и покрајинских скупштина ( № ). У примени ових одредаба, речеио je већ у претходним разматрањима, појављује се низ питана и проблема посебно у светлу преузетнх обавеза федерације по Бечкој конвенцпји, садржине будућег савезног закона о овом питању и упрошћавања процедуре, који мора да садржи и материјалноправна правила у поступку уставноправне ратификације sui generis међународних уговора федерације. Сви ови разлози упућују на закључак да би одредбе чл. 251, ст. 1. и чл. 259. ст. 2. т. 6. требало

(гз) Вид. Нацрт: Уводни део, Основна начела под I, ст. 3; чл. 222, ст. 2; чл. 253, нарочито т. 1 h 6; чл. 256, ст. 1; чл. 258, т. 2,6, 7 н 8; чл. 259.

(Зб) Вид. чл. 222, ст. 2 Нацрта. Поближе: Борђевић, цпт. дело из Међународне политике 522 (1972), наведено у бел. 1, особито стр. 32; Магарашевић, цит. дело из Зборника радова Правног факултета у Новом Саду, VII (1973), стр. 204—205.

(37) Вид. за појединостн: Магарашевић, цит. дело у бел. 36, стр. 206—207. (за) Чл. 251, ст. 1. и чл. 259, ст. 2. т. 5. Нацрта.