Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

193

О ДЕМОКРАТИЗАЦИИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

одређеније формулисати у том правду да одлучивање о уставноправној ратнфикацији већ закљученог међународног уговора спада у надлежност републичких односно покрајинских скупштина односно већа република и покрајина, док би сагласност за отпочињање преговора о овим уговорима давала републичка односно покрајинска изврпша већа, сагласно већ постојећој међународној уговорној пракси федерације ( 39 ). За ово решење говоре h прва искуства у примени Уставног амандмана XXXV t. 1. ( 40 ). 7. Одредбе чл. 251, ст. 2. и 3. Надрха, са небитном редакцијском изменом, преузете су из Уставног амандмана XXXV, т. 2, ст. 1. и 2. Њима су, по први пут у јутословенској федералној уставности и уставном регулисању демократизације спољне политике, успоставл>ени општи уставпоправки оквири али и границе остваривања меЬународних односа у тим одредбама набројаних субјеката меЬународних односа по унутрашњем праву Југославије (републике, аутономне покрајине, општине, организације удруженог рада и друге организадије и заједнице), ко je нису субјекти међународног права jep je то искључиво федерација. Реч je о субјектима меЬународних односа по унутрашњем праву и новој категоријн савезног Устава од доношења уставных амандмана од 1971. године jep имају уставом утврЬена основна права и дужности у спољној политици (субјекти меЬународних односа). Овим одредбама се начелно и најошптије уређују спољнополитичке делатности субјеката меЬународних односа: нижих друштвено-политичких заједница, организација удруженог рада и њихових организација, интересних заједница, друштвено-политичких и других организација и сл. ( 41 ). Те одредбе почивају делом и на постојећој пракси меЬународног општења ових субјеката и пре уставных амандмана од 1971. године, а уставноправни оквир и граница њиховог остваривања су „утврЬена спољна политика СФРЈ” и меЬународни уговори федерације. Генерално регулисање права и

(зз) Према одредбама чл. 21, ст. 2. Закона о Савезном извршном већу, овај орган ~даје сагласност савезним органима управе и савезним организацијама за вооење преговора и закључивање уговора са страним земл>ама и међународним организацијама" и, између осталог, ~утврђује ставове за вођење преговора односно закључивање уговора". Текст закона објављен je у Службеном листу СФРЈ, 32 (1971).

(40) Пракса надлежних савезних органа je, сасвим правилно и у складу са механизмом самоуправног споразумевања у федерацији, да не одлучују о томе да ли je реч о предмету sui generis меЬународног уговора, који захтева примену Амандмана XXXV, т. 1. Тако се у пракси, заправо, сви закл>учени уговори федерације, као и нацрти уговора односно материјали за отпочињање преговора, доставл»ају извршним већима република и покрајина. Ако би се строго примењивале одредбе овог Амандмана и у складу са Бечком конвенцијом, тада би скупштиие република и аутономних покрајина морале да дају сагласност и за отпочињање преговора. Последица би била да би надлежна тела скупштина била загушена питањима текуће политике и дипломатије уместо да се баше општим питањима и смерницама спол»не политике који спадају у њихову надлежност и надзором над њеним извршавањем. Тако cc развија пракса, према којој извршна већа дају сагласност за отпочињање преговора, иако она, по нашем мишлзењу, није у складу са одредбама Уставног амандмана XXXV, т. 1. и чл. 251, ст. 1. Нацрта и Бечком конвенцијом. Поближе: Магарашевнћ, цит. дело у бел. 36, стр. 209 и сл.

(41) Заједнички интереси остварују се и ~делатношћу друштвено-политичких и других организација и удружења грађана" и у сполнополитичким делатностима (чл. 222, ст. 2. Нацрта ).