Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

Аа4ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дужности ових субјеката меБународних односа, иако je из разумљивих разлога уопшхено у једном тексту као што je савезни Устав, већ и ради тога што уреБује нове односе и особеност југословенске федералне уставности у спољној политици као специфичном друштвеном односу, баш на основама и у условима социјалистичке самоуправно демократије захтева даље законско и самоуправно регулисање ( 42 ). Све ово и ради тога што уошптена садржина ових одредаба оставља отвореннм или недовольно одреВеним нека важна питагьа у унутрашњем праву Јутославије и у меБународном праву. То, пак, може да утиче на стварно самоуправно и ефикасно одвијање спољнополитичких делатности субјеката меБународних односа и њихово усклаВивање, уклањање могућности стварања политичких и правних преседана у међународннм односима и меВународном праву у остваривању општих и заједничких интереса Југославије као целине, а тиме и на стварно самоуправно и ефикасно одвијање демократизације спољне политике као општег друштвеног процеса ( 43 ). С тим у вези, у садашњој етапи развоја демократизације спољне политике у нашој земљи од посебне je важности још једна друштвена функција остваривања Уставом утврђених надлежности у спољнополитичким делатностима скупштинских тела, извршно-управних органа, органа и организација, нарочито у федерацији. То je да се обезбеди благовремена и што je реално могуће потпунија обавештеност не само ових тела и органа него и форума и чланства друштвено-политичких организација, основних организација удруженог рада и њихових асоцијација, других органнзација и грађана, једном речи јавног мњења уошпте, о конкретним меБународним делатностима Југославије које, у суштини, имају дипломатско обележје јер су Уставом СФРЈ утврВени начела и циљеви њене спољне политике. У демократизации овог вида спољне политике, чак ако се имају на уму реалности савреьмених меБународних односа и деликатна природа дипломатије, много тога остаје у нас да се учини и развије. То je, уосталом, чинилац и постушюг укидања тајне дипломатије што je, узгред буди речено, joui и буржоаска мисао поставл>ала као политички цил> ( 44 ).

(42) Чл. 222, ст. 2. Нацрта начелно одреБује да се спољна политика, као федерална материја од заједничког интереса остварује не само непосредном сарадњом и одговорношћу друштвено-политичких заједница, него и механизмом самоуправног споразумевања и друштвеног договарања органнзација удруженог рада, других организацнја и интересних заједннца, као и делатношћу друштвено-политичких и других организација, те н „слободннм и свестраним активностима граБана”.

(43) На изглед терминолошка питања (на пример: правни садржај и домашај израза „утврВена ci годна политика” СФРЈ или меЬународнн уговори федерације) могу да буду од значаја у овом погледу. Илустрован je податак, како са станов кипа одвијања демократнзације сполјНС политике тако и у светлу да се самоуправно регулишу спољнополнтнчке делатности, да само у САП Војводини кма преко 3000 субјеката међународних односа који су обавезни да примењују опште одредбе чл. 251, ст. 3. Надрта. —■ Вид. за појединости; Пађен Бакотић, цит. дело у бел. 1, стр. 83—90; Магарашевић, цит. дело у бел. 36, стр. 208, и сл.

(4-4) Иако je Бентам (Bentham), тај ~геннје буржоаске глупости" (Маркс) полазио ол кенаучних утилитаристичких схватања истоветности појединачног н општег интереса, не може ce порећи да je међу прайма уочио значај јавног мњења за ocTßapi гвагье општег интереса . Штавише, у делу Mchy народно право (писао га je 1787/1788, објављено 1843) захтевао je укидањс тајне днпломатнје. - Вид.: Mill on Bentham and Coleridge, ed. Leavis, Лондон 1950, особито стр. 22—23.