Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

195

О ДЕМОКРАТИЗАЦИИ! СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Обавештеност јавног мњења je данас внше него икад значајан чинилац демократнзације спољне политике као „друштвене могућности” у стварности и друштвеној пракси. Са стваршш стањем и проблемима, могућим дилемама, споровима и чињеницама упознахо јавно мњење je предуслов свесног п активног учешћа субјеката међународних односа, грађана п њихових организација у поступном остваривању демократизаций е спољне политике. Taj процес се и због тога у нас налази у почетној фази успостављања и развијања институционалних, посебно уставних и политичких основа и оквира његовог даљег одвијања и еволуције, посебно ако се имају у виду његови унутрашгьи аспекты остварнвања. Развијање овог вида демократизације спољне политике утолико je нужније што су у савременим меВународним односима понекад, чак и социјалистичке државе носиоци нових облика тајне дипломатнје Најзад, иако не последње по важности, широко демократски поставлен механизам утврђивања и остваривања сполше политике по Нацрту у оквиру федерације на разним нивоима и уз учешће бројних субјеката меЁународних односа, што се уставноправно испољава нарочито у особеном уреВењу надлежности федерације у спољној политици и међуыародним односима која више није искључива иако je у уставом ушрђеном обиму и границама ипак непосредна, неоспорно може да утиче на ефикасно остваривање делатности Југославије. Ово поготову, ако се под ефикасношћу подразумева уско гледање о брзом реаговању у међународним односима и нарочито дипломатским активностима државе са етатистичко-централистичке тачке гледишта. Није случајност, због тога, што je у политичкој и правној теорији доста проширено миптљење да демократија отежава вођење спољне политике, која захтева брзину, дискрецију, упорност и усмереност ка утврђеним спољнополитичким циљевима ( 4б ). Вероватно није претеривање ако се каже да je овде у питању један од „вечитих” проблема остваривања демократије и у међународним односима, који су запазили и стари Грци ( 47 ). То je проблем који се у савре-

(45) К у овом погледу je индикативна пракса коју je инаутурирао Аењнн већ од првих дана постојања Совјетске државе, пракса што потпунијег обавештавања совјетске, чак и стране јавности о врло осетлзивим и спорним питањима међународних односа нове совјетске власти. Упознавање јавпог мњења са проблемима заклзучења Брест-Литовсксг мира je изразит пример новог приступа сползној политици и дипломатији и у погледу обавештаваља домаће јавности.

(46) Поближе: Duroselle, L'Opinion publique et la politique étrangère, у збирци Les affaires étrangères, Paris 1959, стр. 213—234; Visscher, Théories et réalités en droit international publique, 3. изд., Paris 1960, стр. 52—53; Roseanu, Public Opinion and Foreign Policy, New York, особито стр. 19—73; Treviranus, Aussenpolitik im demokratischen Staat. Tübingen 1966, и тамо наведена литература.

(47) Демостен говори у Филипшсама: ~Амбасадори немају ратне бродове на располагав њу или тешку пешадију и тврђаве. Њихово оружје су речи и повол.не прилике. Y важним преговорнма повол>не прилике се мењају; ако се пропусте не могу се надокнадити. Beha je штета лишити демократију поволзних прилика него олигархију или аутархију. По њиховим системима акција се може предузети одмах и по команди. Код нас прво мора да се обавестн Савет који прихвата привремену резолуцију. . . Тада Савет сазива Скупштину, али само на законом утврЬен дан . . . када je овај бесконачан поступок завршен, још се времена губи да