Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

примећује један писац, идеја једнакости далеко превазилазн оквире церемониала и првенства, чак и међународног права у целини, и улази у све друштвене области ( 6 ). Зато њене елементе нужно налазимо у низу других начела (нпр. забране употребе силе и претње, самоопредељења, савесног испуњавања обавеза, мирног решавања спорова) као и многобројних права и обавеза чланова УН. У том смислу ће се касније говорити о развијању пријатељских односа засноваиих на поштовању одређених начела, међу којима и начела једнакости ( 7 ), чиме je недвосмислено потврђено да je поштовање основних начела меВународног права неопходно за очување највећих вредности међународне заједнице међународног мира и безбедности. Значај ових начела поново ће се показати у току вишегодишњег рада на кодификацији начела коегзистенције, како у току доктринарне припреме тако и у току рада Специјалног комитета Генералне скупштине. Не случајно начело једнакости налазимо и у рефератнма професора Радојковића ( s ), односно радовима ИЛА, и у документима органа YH који су се бавили овим питањем. Поред тога једнакост je неопходна при поштовању неких других начела ( 9 ). Специјални комитет je 22. априла 1966. једногласно усвојио нацрт, претходно консензусом прихваћен у Редакционом комитету, по којем „I. Све државе уживају суверену једнакост. Оне имају једнака права и дужности и равноправии су члагюви међународне заједнице, без обзlгра на разлике економске, социјалне, политичке или друге природе". Затим се наводи да суверена једнакост обухвата ове елементе: а) државе су правно једнаке; б) свака држава ужива права на основу пуне сувереHocni; в) свака држава je дужыа да поштује личност других држава; 1’) територијална целокупност и по.литичка независыост су неповредиви; л) свака држава има право да слободно бира и развија овој политички, друштвени, привредни и културни систем; ђ) свака држава je дужна да у потпуности и савесно испуњава своје међународне обавезе и да живи

(6) Р. Паднрац, L'égalité des Etats et l'organisation internationale, Paris 1953, p. 9.

(<) Hnp. y резолуцији Генералне скупштине о мирољубивим и добросуседским односиша, бр. 1236 (XII), од 14. децембра 1957. (8) L’aspect juridique de la coexistence pacifique active, p. 19; La coexistence, p. 207; La codification des principes de la coexistence pacifique, p. 167; Les principes ou règles juridiques de la coexistence pacifique, p. 6.

(s) Meby 16 начела професор Радојковић je уврстио не само начело равноправности и самоопредељења , које je тако предвидено и у Повели УН, већ и начело међусобног ненападања, којем ће касније дати формуладнју яз Повеле, али истичући елеменат узајамности у коментару (Les principes ou règles juridiques de la coexistence pacifique, p. 2), затим начело узајамног немешања у унутраппье ствари (La codification des principes de la coexistence pacifique, p. 177; Les principes ou règles juridiques de la coexistence pacifique, p. 7); као и начело узајамних повластица (La codification des principes de la coexistence pacifique, p. 183; Les principes ou règles juridiques de la coexistence pacifique, p. 10). Тако je постугвъено и приликом разраде 7 начела од стране органа УН.

203

ЈЕДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТИ ДРЖАВА Y МЕБУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИДИ